11. СЕПТЕМБАР, Петроварадинска тврђава, 21 сат. НАПОМЕНА (ограничен број публике)
Мирослав Крлежа
“ЛЕГЕНДА”
Редатељ: Иван Планинић
Аутори адаптације текста: Иван Планинић и Дубравко Михановић
Драматург: Дубравко Михановић
Сценограф и аутор видеа: Иван Лушичић Лиик
Костимографкиња: Марита Ћопо
Сурадник за глазбу: Никша Мариновић
Сурадница за сценски покрет: Маја Марјанчић
Обликоватељ свјетла: Здравко Столник
Ликови:
ИСУС Никола Баће
МАРИЈА Наташа Јањић Меданчић
СЈЕНА Фрањо Дијак
ЈУДА Домагој Јанковић
ЛАЗАР Свен Медвешек
МАРТА Тара Росандић
ГАЛИЛЕЈКА Антонија Станишић Шперанда
БЕТАНИЈКА Ана Квргић
ЈЕРУЗАЛЕМКА Ивана Боланча
ИВАН Иван Грчић
СИМОН Филип Шоваговић
Инспицијентица: Сњежана Мајдак
Шаптачица на пробама: Андреа Глад
Легенда је 1914. године била први објављени драмски текст Мирослава Крлеже, а тридесетих година 20. века објављена је нова, значајно прерађена верзија драме. Представа је премијерно изведена тек крајем седамдесетих година под сценском визијом једног од најзначајнијих редитеља ових простора Слободана Унковског, а своје прво извођење у Хрватској чекала је донедавно. Георгиј Паро ју је 2015. поставио у сценско читање на Фестивалу „Мирослав Крлежа“. Разлог(е) за тако мали број инсценација Легенде вероватно треба тражити у њеним сценским захтевима, али и у чињеници да је реч о експресионистичком позоришту идеја, синестезијских тенденција, слика, атмосфере. Стога се чини мање прикладним замислити је у позоришној сали, него тражити за њу конкретан призор ван позоришне кутије. Управо у том смислу Тунел Грич делује као креативно место за извођење ове Крлежине драме, за оживљавање њене сугестивне атмосфере и успостављање дијалога између простора и свих компоненти живе позоришне представе: глумачког, сценографског и костимографског приступа, осветљења, музике и звучни кулисе, покрета… Истовремено, Тунел својом топографијом и „утиснутошћу у град“ доприноси слојевитости значења уписаних у Крлежин предложак, јер су ранохришћанске катакомбе асоцијација која се намеће сама по себи, спремна да се стопи са ликовима Исуса, Марије, Сјене, Јуде…
Из критика:
У тунелу испод Грича игра нова „Гавелина“ представа, чији попречни крак води до куће у Радићевој у којој је Крлежа провео рано детињство. (…)
Могу да замислим младог Крлежу коме се допала и ова представа.“
(Томислав Чадеж, Јутањи лист)„Одлична Крлежина Легенда, коју можете погледати у загребачком тунелу Грич, доказ је да су сазрели позоришни уметници који не мисле да је свака Крлежина реч свето писмо, али се истовремено с пуним поштовањем односе према његовом тексту, према мотивима исписаним у текст, али и онима који су у њему дубоко скривени.(…) Планинић и Михановић нуде моћног, модерног и узбудљивог Крлежу (…) сажели су причу у сат времена игре у којој публика прати глумце на три изведбене станице у тунелу, а фасцинантан је и начин на који су заправо разоткрили самог аутора.(…) Тунел Грич је постао ранохришћанска катакомба и катедрала са обележеним путем крста, што је савршено урадио Иван Лушичић Лиик, сценограф и дизајнер светла, док нам је композитор Никша Мариновић својом музиком на ивици хипнозе показао како је овај простор у срцу града акустичан.“ (Бојана Радовић, Вечерњи лист)
„Скептицизам је свет као и екстаза, демонстрира Крлежа, па тако његов Исус и Сјена нису пар прогоњених и прогонитеља, већ пар најбољих пријатеља. (… ) Озбиљност са којом је Дијак направио своју улогу, као и нежности коју каналише Баће, стварају свечани тон који носи представу.(…) Планинићева Легенда, као захтевни жанровски хибрид есеја и драмске песме, постаје нови медиј играња Крлеже на нашим просторима, као једна од најуспешнијих представа актуелних репертоара.“ (Наташа Говедић, Нови лист)
Представа “ЛЕГЕНДА” одиграће се 11. септембра, у 21.00 час у ходницима Петроварадинске тврђаве. Креће се од прве капије на степеништу, затим се наставља у ходницима и завршава се на платоу код сата.
Сликовит приказ места одакле креће представа.