14. јун/СНП/Велика сцена/19.30
“СВЕТ БЕЗ ЖЕНА” (копродукција Битеф фестивала и Центра за културну деконтаминацију, Београд)
Жене и рад у фокусу су пројекта “Свет без жена”. Ауторке Маја Пелевић и Олга Димитријевић полазе од истраживања структуралних неједнакости у српском позоришту: неравноправности жена, неједнаких надница, нормализованог насиља, репродукције патријархалних капиталистичких образаца, и долазе до питања: „Ко има право да ради, у којим условима и колико да буде плаћен за свој рад?“
Представа преиспитује који су уопште домети ангажоване уметности данас, као и на који начин љубав (према уметности) представља најподмуклији извор друштвене репресије. Шта ако би жене у театру ступиле у генерални штрајк? Да ли би то било због ниских плата, или због сексизма и мизогиније којима су непрестано изложене? Слалом кроз ове теме води нас до покушаја трагања за новим језиком, који је и политички, и позоришни, и поетски – нови језик жена, рада и левице за дане који долазе.
Пелевић и Димитријевић ауторке су концепта и текста, а уједно и изводе овај перформанс, који је 2022. године на Битефу освојио награду публике. Критичарка Ана Тасић написала је у “Политици” да се ради о “жестоко ироничном и забавном перформансу”, те да су “Нарочито луцидни и комички ефектни дијалози који врцају од разобличавајућих коментара о неправедном капиталистичком патријархату у коме живимо”, док је Бобан Јефтић у “Нину” написао: “Спонтано, паметно, политички и идеолошки прецизно и субверзивно, истовремено стендап и политичка агитација, мизансценски разиграна и перформерски бескрајно шармантна…”
16. јун/СНП/Велика сцена, 19.30
“СИРАНО”(Југословенско драмско позориште, Београд)
Драган Мићановић, један од најбољих глумца кога је Србија икада имала, игра насловну улогу у “Сирану” Југословенског драмског позоришта. Они који су гледали представу кажу да је раскош глумачких валера које је у њој приказао ретко виђан на нашим сценама. И представа је раскошна, јер какав би то “Сирано” Едмона Ростана био да није у велелепним костимима, сценографији, кореографији и свему другом што припада том херојском јунаку. Све у режији Горчина Стојановића.
У причи о песнику, идеалисти, дубоко осећајном човеку, који се размеће храброшћу како би прикрио несигурност због свог физичког изгледа, човеку који духовитошћу штити рањиво срце, између осталих у многоброј глзмачкој екипи играју и: Марија Вицковић, Анита Манчић, Небојша Миловановић, Марко Јанкетић…
17. јун/СНП/Велика сцена, 19.30
“ХАМЛЕТ – ДАН УБИСТВА”(Народни театар Битола, Северна Македонија)
Представу „Хамлет – дан убиства” у Народном театру Битола/Северна Македонија, режирао је – према Колтесовој драми – композитор и редитељ Марјан Нећак. То је о драматизација познате Хамлетове ситуације у којој сваки избор води само у смрт – моралну, духовну, физичку. Метафизичка замка доводи у питање људску слободу, односно питање слободне воље у тренутку када се човек суочава с ограниченошћу деловања и својом смртношћу. Уједно, то је и стварна ситуација у свакодневним односима међу људима, када је једна особа у односу на другу суочена с тим да устраје као људско биће, па и да умре достојанствено… У представи играју: Никола Стефанов, Иван Јерчић, Валентина Грамосли и Викторија Степановска Јанкуловска.
18. јун/СНП/Велика сцена/19.30
„ЗБИЉА“(ХНК Загреб, Хрватска)
Двоје изузетних хрватских глумаца Нина Виолић и Ливио Бадурина звезде су ауторског пројекта Томислава Шобана, који је с Марином Лисјаком аутор текста. Узбудљива дуодрама води нас у свет два глумца које затичемо у дворани намењеној за тонска снимања, где ће извести експеримент инспирисан предавањима физичара Ричарда Фајнмана. Експеримент као аналитички поступак за проучавање узрочно-последичних односа говори нам шта је битно, а што није, или баца ново светло на познате појаве. И док је у природним наукама експеримент успео ако увек даје исти резултат, у драмској уметности експеримент је успео ако никада не даје исти резултат.
У случају “Збиље” резултат очигледно није изостао, јер су водећи хрватски критичари поводом представе “подивљали”… “Загреб је подивљао, а умјетници су фрустрирана сиротиња предвођена медиокритетима. Ова је представа прозор у другачији свијет…”, написао је увек оштри Томислав Чадеж у “Јутарњем листу”, док Наташа Говедић из “Новог листа” каже за “Збиљу” да је “прва представа сјајног експерименталног редитеља Томислава Шобана и казалишни рад који најављује умјетника који зна радити с глумцима, дубоко промишља сваки кадар сценског простора и на различите, луцидне начине ослушкује и спаја филмску и казалишну изведбу.”