ПРОГРАМ / ИСТОРИЈАТ / АРХИВА / ИЗДАВАШТВО / СПОНЗОРИ / БИЛТЕН / КОНТАКТ / НАГРАДЕ

А ТЕЕ?
Питање гласи... Како играмо? Како, где, када ми, млади људи, играмо данас у Европи? Данас, играње зависи од одлуке: изабрали смо да играмо, и то је заиста релевантно. Наша је лична одлука да играмо. То такође објашњава, зашто већину времена играмо сами. Можда окружени хиљадама људи, али дефинитивно сами. Јесмо ли сигурни да играмо? Ово би било друго питање, које води до следећег и уједно последњег: Како смо? Ови Европљани не би требало да престану да играју, иначе ћемо се изгубити...
Танц Европа експрес је пројекат, који је настао пре две године у Татверку, где су га осмислили неки од полазника других програма. Након неколико неуспешних покушаја и мноштва проблема могао је коначно да се реализује. Настао је док смо нас троје играли, или покушавали да играмо, уз заиста необичну песму у празном бару. „Како играмо данас?“ гласило је питање, које је произашло из овог занимљивог искуства. Након неколико месеци, питање се претворило у нешто неодређеније: „Али... зашто и када играмо? Где, у нашем свакодневном животу, можемо да играмо? С некиме или сами? Шта се променило?“ Пројекат су освежиле нове идеје: изузетна политичка ситуација у Европи (наравно), химна групе Крафтверк Trans-Europe Express (њено обећање светле технолошке сутрашњице), градска усамљеност, наши родитељи и ми, и многа друга збуњујућа осећања. А изнад свега, лебдело је пресудно питање:
Да ли НОВО безусловно значи ДОБРО?
Усмерили смо поглед на нашу садашњост и ... Више нисмо сигурни да можемо одговорити само са ДА.           
Шта чинимо толико погрешно?

Раније нико није могао да сретне нас шесторо у исто време у истој соби/на истој журци/курсу/у истом клубу. МДВЗ је констелација особа које су већ заједно радиле/забављале се/усавршавале се у оквиру мањих или већих извођачких пројекта, али никада сви заједно. Да поменемо само неке од ових пројеката: Татверк, Опречне вечеринке, Katerett, Усамљени борац и представе Пропаст света, Торквато, X/Сенка, Table/Function итд. Неки од чланова први пут су се сусрели радећи на пројекту ТЕЕ. „Све се врти око игре. Тачније, око тога, како млади Европљани играју...“ Игра/плес је нешто што свако од нас ради врло често и, опет, не само у сврхе уметности. Игра/плес подразумева такође свакодневне прилике у којима се наша тела крећу јер је велико задовољство кретати се без циља или очекивања. Због тога је једна од наших проба једне ноћи изведена у Клубу Бергхајн. Веселили смо се играјући заједно... Такође смо патили заједно. Задовољство, весеље, бол, туга, освета... Тако стоје ствари.

Великим словима, на зиду у позадини позорнице, стоји написано ‘ТЕЕ’. Ово се, наравно, не односи на топли напитак [како се на немачком пише реч ‘чај’]. ТЕЕ је некада био назив брзих возова, који су повезивали земље Европске економске заједнице и Аустрије и Швајцарске: Транс-европски експрес. Данас се ови возови називају Јуросити, а Економска заједница је постала Европска унија. Можда због тога, што економски удео није био толико заједнички колико се чинило? ‘Танц Европа експрес’ може се тумачити као парабола Европске уније, у којој заједница није на првом месту; свако, пре свега, води бригу само о себи. Једини разлог за колективну акцију јесте потреба да се замени стара сијалица новом - штедљивом. Управо то чини да заједнички рад ТЕЕ бљесне још јаче.
OUTNOW FESTIVAL BREMEN, Јун 2013. 

Добитник Награде жирија на Фестивалу Зофијензеле 100° Берлин 2013.