Бернар Мари Колтес: У САМОЋИ ПАМУЧНИХ ПОЉА
Пароброд театар, Установа културе Пароброд, Србија
Режија: Стеван Бодрожа
Драматург: Слободан Обрадовић
Кореограф и креативни консултант: Дамир Тодоровић
Костим и сцена: Срђан Матијашевић
Музика и обрада звука: Ведран Вучић
Превод: Иван Меденица
Сценски говор: Дијана Маројевић
Фотограф: Иван Грлић
Продуцент: Пароброд театар, Установа културе Пароброд
Подела:
Дилер - Владимир Алексић
Купац - Милутин Милошевић
Трајање: 60 минута
Бернар Мари Колтес један је од највећих драмских писаца двадесетог века. Његово дело контроверзно је, обожавано, оспоравано, увршћено већ у класику. Извођење овог писца увек привуче велику пажњу културне јавности и зато Пароброд театар и отвара своју нову, реновирану сцену поставком у Србији још неизведеног дела овог писца
У самоћи памучних поља. Овај комад има елементе трилера, узбудљив је и провокативан као и целокупни Колтесов опус. Два човека сусрећу се у тами ноћи, на углу неке улице и покушавају да обаве неку тајанствену трговину. Писац их и назива архетипским именима - Дилер и Купац. Они говоре тајанственим језиком, скоро у шифрама. Њихов однос интензиван је и опасан. Шта је предмет њихове трговине, шта Дилер покушава да прода Купцу, шта је оно што се Купац нада да ће добити од Дилера? Овај текст отвара много могућности, ставља пред гледаоца мноштво чудноватих тајни од којих застаје дах.
Представу изводе два млада глумца који тренутно спадају у групу најпознатијих и најангажованијих глумаца млађе генерације: Владимир Алексић, познат широј јавности као водитељ популарног серијала
Ја имам таленат али и по филму
Жућко о прослављеном кошаркашу Радивоју Кораћу и Милутин Милошевић, звезда више великих филмова (
Београдски фантом и
Свети Георгије убива аждаху). Редитељ Стеван Бодрожа познат је културним круговима млађе генерације чије представе се већ низ година изводе на београдским сценама.
„Престрашена ‘светица’ (купац) клони се ‘страсника’ (дилер) као да не зна да су заувек повезани жељом, забраном и витештвом у осећањима... Код Колтеса се жеља, она која би хтела да буде слободоумна (али у којој ипак не ишчезава свест о забрањености), у једноставном али хипнотичком драмском сукобу, јавља као метафизички збир мноштва различитих жеља, низ поетско-филозофских спекулација које се могу замислити као просто срачуната кретња али и као тренутак у којем хир односи превагу над интересом. Све док се не успостави неутрално време, нека врста поравнања у којем се живот и смрт усаглашавају и потврђују. Јунаци Колтесовог вербалног дуела, ма како он био представљен у простору, заувек остају хомо дуплекс - увек делање и намера, увек сан и стварност, увек једно на уштрб другоме. Окрутност и сладострашће, истоветни осећаји а увек двојаки, као крајње врело и крајње хладно, слика човека који се противи самом себи, разоткрива без остатка, постаје симбол.“
Слободан Обрадовић, драматург
Пароброд театар покренут је у оквиру редовне програмске активности Установе културе градске општине Стари град Пароброд, новембра 2011. године. Због очигледне финансијске кризе и смањеног буџета у култури, смањен је и број премијера у свим позориштима, због чега управе бирају искључиво пројекте који ће извесно бити масовно посећени, самим тим и профитабилни. Све то довело је до сужавања избора и одсуства уметничког и креативног ризика, а без ризика, нема ни иновације, самим тим ни напретка у уметности. Могли бисмо рећи да на нашем репертоару тренутно владају „зихераштво“ и апатија, а као једино решење овог проблема назире се покретање неких нових, алтернативних позоришних сцена. Управо с том идејом смо се одлучили на корак отварања сцене „Пароброд театар“ где би афирмисани уметници добили могућност да остваре своје идеје које због „некомерцијалности“ и истраживачког карактера немају могућност да реализују у институционалним позориштима, али и млади, неафирмисани аутори који немају, или досад нису добили довољно простора и могућности да се уметнички изразе.
Пароброд театар покренут је премијером и уједно првом самосталном продукцијом представе
Пансион Бекет, настале колажирањем неколико драмских минијатура и две песме С. Бекета.