Представа Српског народног позоришта ће бити изведена на Малој сцени СНП-а, 10. септембра у 19.30 часова.

Редитељ: Јернеј Лоренци
Сценограф: Бранко Хојник
Костимографкиња: Белинда Радуловић
Композитори: Бранко Рожман и Димитрије Бељански
Кореограф: Грегор Луштек
Дизајн светла: Бранко Хојник и Јернеј Лоренци
Сарадник на тексту: Матиц Старина
Асистенткиње редитеља: Ана Јанковић и Исидора Куленовић
Асистенткиња сценографа: Данијела Матовић
Асистенткиња костимографкиње: Снежана Хорват

Играју:

Радоје Чупић
Лидија Стевановић
Ненад Пећинар
Марија Меденица
Соња Кеслер
Нина Пророчић Рукавина
Душан Вукашиновић
Димитрије Аранђеловић

Квартет Пнеума: Димитрије Бељански, клавир, Стефан Миловић, кларинет, Нина Хениг, виолончело, Катарина Бадњар, виолина

Инспицијент: Владимир Савин
Суфлерка: Анисија Богданов
Мајстор светла: Никола Маринков
Мајстор тона: Боба Видрић

**************

Jеванђеље по Грегору

Направи мало дистанце између тебе и твоје меморије, емоције, мисли. Стани, пости, диши дубоко и споро и посматрај. Осети своје тело. Негде између дијафрагме и међице осетићеш једну тачку која ће се временом претварати у васионску просторност и то је једини бог који није твој или мој и зове се свест.

Грегор Луштек, кореограф

За мене је овај процес, као и сам Достојевски, егзистенцијални потрес. Потрес који ми је отворио један свет, поетичан, интензиван, дубоко болан, а ипак прелеп и на крају умирујућ.

Ана Јанковић, асистенткиња редитеља

Рад на овој представи за мене је био као читање Достојесвког – лековит.

Исидора Kуленовић, асистенткиња редитеља

На какву ли је само екипу, ФМД набасао овде, у СНП-у: од редитеља, преко свих његових сарадника, па све до нас, глумаца… Није их стид да се постиде, није их страх да се уплаше, да залутају, знају шта не знају и шта треба да питају, научили су да уче и да другог науче, воле да шире љубав, жеља им је да желе, да се надају и да се добром радују. Верују у живот, а живот их награђује срећом. Храбри и привилеговани. Хвала бесконачно. Смисао је ту. Живело позориште!

Ненад Пећинар, глумац

Ја сам почео говорити о себи да бих имао права говорити о другима. Пишчев дневник, једна од савремених лажи.

Марија Меденица, глумица

На једној од првих проба у разговору Ненад је, готово успут, поставио питање: „Добро, да будемо начисто, да ли ико у овој просторији може да верује, потпуно и буквално, у физичко, телесно васкрснуће?“ Сви ћуте. Неко из несигурности, неко из уверења, неко у дилеми. Мени се чинило да би било наивно, надмено, готово глупо само рећи верујем (да имам такву веру, ја бих брда померао). Али ме и то ћутање у ком се крије сва сумња овога света, мучило, данима након те пробе.

Једна од најбитнијих ствари која је могла да ми се догоди, како бих прихватио и своје ћутање и своју потребу за тим верујем, нешто што би ме умирило, окрепило и утешило, било је да наредна два месеца читам Достојевског. Захвалан сам на томе.

Душан Вукашиновић, глумац

Незабораван процес и за мене веома важан. Протекао је врло брзо, нарочито сам понела такав утисак због склада у комуникацији и лакоће у раду. Редитељ и читав сараднички тим био је непосредан у процесу. Стигли су спремни, с идејом. Та одлучност и дубоко познавање материјала пробудили су у мени, као и у осталима, машту, веру и жељу за радом.

Сваки човек у процесу учинио је да ову представу јако заволим.

Соња Кеслер, глумица

Част ми је била да са овим људима размењујем мисли, сазнања и утиске о једном оваквом писцу.

Могли бисмо још дуго. Привилегија је бавити се Достојевским и његовим делом. С овог бескрајно узбудљивог и далеког путовања носим пуно слика и успомена које тешко да ће избледети. Лековито, у сваком смислу те речи. Желим да верујем и надам се да сам бар за мрвицу више успео да разумем човека као и самог себе. Мени је то довољно.

Димитрије Аранђеловић, глумац

**************

Српско народно позориште, Нови Сад, Драмско казалиште „Гавела“, Загреб, Народно позориште Сарајево и МЕСС Сарајево