Немзети Сзинхаз (Национално позориште Мађарске), Будимпешта (Мађарска)
Георг Бихнер/Атила Видњански, млађи
„Војцек“ у режији Атиле Видњанског, млађег, редитеља, а иначе и глумца, апсолутни је хит у мађарској престоници. И то не само зато што користи снажне и узбудљиве звучне и светлосне ефекте. Ово је једна од ретких представа у којој су у редовима испред благајне махом млади људи. У Немзети Сзинхазу врло примећују да је „Војцекова“ публика млађа и бучнија од просечне позоришне публике у Мађарској. И много је разлога за то…
За разлику од чувених адаптација „Војцека“, рецимо једног Вернера Херзога, Јаноша Саса, Јожефа Нађа, или пак Роберта Вилсона са Томом Вејтсом као глумцем, те суморног тона у којем се обично поставља овај текст, овај пештански „Војцек“ одише бизарном свежином.
Аутори, све млади људи, кажу да су желели да направе представу налик клипу „јер њихова генерација више не живи на основу искуства стварности, већ трагове ремедијализованог света (интернет, ТВ, радио) сматра својом стварношћу. У томе лежи огромна опасност, јер док поп култура, филмови о суперхеројима и ТВ емисије прожимају наше животе, ми смо изгубљени у сусрету са стварношћу. У овој неупућености лежи права драма овог „Војцека“, сматрају креатори представе.
Мучну Бихнерову дилему – како некога може да заобиђе бујица стимулативних токова која нас окружује – ансамбл представе превео је у своје искуство на следећи начин: Војцек је заокупљен самим собом. Седи жалостан и фрустриран, љубоморно посматра неверства своје супруге Мари и труди се да избегне матицу представе, увлачећи гледаоце у њу. То није лак посао, али је истински непоколебљив у томе.
ВОЈЦЕК
Немзети Сзинхаз/Будимпешта/Мађарска
(Национално позориште Мађарске)
Георг Бихнер у режији Атиле Видњанског, млађег
Поставку Војцека Атиле Видњанског млађег прате неке веома карактеристичне ствари. Представа, која је доживела велики успех у Народном позоришту све од своје премијере 11. априла 2018. године, не само да користи снажне звучне и светлосне ефекте, већ показује и друге назнаке да се ради о Војцеку: пред почетак представе, они који се надају да ће успети да уђу обично чекају ред на благајни, а публика је млађа и бучнија од просечне позоришне публике.
Војзек заокупљен самим собом? Да, вероватно је управо та посебна атмосфера учинила представу култним хитом. Војзек се обично поставља и снима у суморном тону, али постоји и старосна специфичност представе Народног позоришта. Међу творцима чувених Војцекових адаптација, Вернер Херзог 37, Јанош Сас 36, Роберт Вилсон (са Томом Вејтсом) 59, адаптирани фрагменти текста немачког аутора из XИX века Георга Бихнера о младом немачком берберу који неодлучно балансира на граници између осећајности и шизофреније. За разлику од ових стваралаца средњих година, сви глумци у овој представи су у својим двадесетим и тридесетим годинама, као и редитељ Атила Видњански млађи.
Сама представа одише том свежином: аутори кажу да су желели да направе продукцију налик клипу, пошто њихова генерација више (пре свега) не живи на основу искуства стварности, већ сматра трагове ремедијатизованог света (интернет, ТВ, радио) „стварношћу“. У томе лежи огромна опасност, јер док поп култура, филмови о суперхеројима и ТВ емисије прожимају наше животе, ми смо изгубљени у сусрету са стварношћу. У овој неупућености лежи права драма Војцека према креаторима представе. Како некога може да заобиђе бујица стимулативних токова која нас окружује? – превели су Бихнерову мучну дилему у своје искуство на следећи начин: Како средина некога претвори у убицу? Током представе, Војцекова одлика је то што, за разлику од осталих ликова, не улази у ТВ ријалити, већ седи жалостан и фрустриран, љубоморно посматра неверства своје супруге Мари, коју игра Агнеш Барта. Војцек се труди да избегне матицу представе која плени све гледаоце. То није лак посао, али је истински непоколебљив. Војцек се труди да избегне дрифт представе, која плени све гледаоце.
Атила Видњански, глумац-редитељ закарпатског порекла, познаје неколико младих људи који су искусили фронт у источној Украјини. Према његовим речима, застрашујуће је да док се ми – као и ликови у представи – забављамо и живимо у бестежинској (медијској) стварности, рат и рањивост, што је случај и у Бихнеровом Војцеку, су нам на дохват руке. А за оне којима је радња Војцека у продукцији Народног позоришта смештена у јужноамеричком стану преграђеном панелима превише незрело, један занимљив додатак причи о томе како је написана: сви наведени редитељи су можда били средњих година када су се окренули Бихнеровим фрагментима, али немачки писац и сам је био у својим двадесетим када је 1824. године на папир ставио причу о лајпцишком берберу који је убио своју жену из љубоморе. Георг Бихнер је, дакле, био истих година као и стваралачки тим Народног позоришта.
Атила Видњански, млађи
Атила Видњански, млађи, редитељ је чије представе гарантују гледаност, из једноставног разлога јер дају другу визуру света каквог знамо. Оне су промишљене, духовите, паметне, интелектуално – а не простачки провокативне.
Видњански је завршио студије режије на будимпештанској Академији за драму и филм. Још током студија режије окушао се и као глумац у Театру Комедија и Националном позоришту Мађарске. По завршетку студија, позоришна јавност препознаје га као глумца у необичним интерпретацијама класичних дела у театрима у Пешти, Дебрецену… Најупечатљивије су биле у Булгаковљевом “Ивану Грозном” и Шекспировом “Тимону Атињанину”. Позоришна трупа коју је тада основао звала се “Сталкер Гроуп”. Видњански, млађи данас је респектабилно редитељско име. Прилика је да то проверимо на овогодишњем ИНФАНТ-у, гледајући његовог – надалеко хваљеног – “Војцека”.
фото: Eöri Szabó Zsolt
