Редитељ Александар Поповски, селектор 49. ИНФАНТ-а
Слобода је нешто што морамо бранити.
„Догађаји око нас последњих година су толико интензивни да све што радимо добија посебан историјски значај. Највероватније да су корона и рат допринели осећају да све што стварамо добија другачију тежину. У том смислу, и овогодишњи ИНФАНТ постаје део тог историјског тренутка.
Размишљајучи о селекцији и приступу, одлучили смо се да уместо на сигурно, играмо на велико. Задали смо себи задатак који није нимало једноставан: довести велике продукције и велика позоришта. Хтели смо да покажемо да у овим историјским тренуцима можемо организовати гостовања која ће се памтити не само по квалитету, већ и по стварању митова.
Мит је прича о нечемо што је заувек обележило неко време, простор, људе. Мит је онај састојак који неку храну направи другачијом од остале, мит учини да једно време памтимо баш по некој одређеној музици у мору разних других.
Прошли век је био век када смо освајали неосвојиве слободе. На свим пољима. Освајала се национална слобода, грађанска слобода, права жена, права мањина, права обесправљених, права да нема гладних и сиромашних, демократска права… И све се чинило да нам то припада и у 21. веку. Оно што нам је показало првих двадесетак година новог века је да у овом веку морамо научити да сачувамо све слободе које смо освојили. Слобода је нешто што морамо одбранити. Као што један песник једном рече: „Слобода није божје сјеме, па да ти га неко даје“.
У том смислу, главну инспирацију за овогодишњи ИНФАНТ нашао сам између ова два појма: мит и слобода. Дати фестивалу нешто посебно, уникатно, митолошки јединствено. Поставити фестивал на трагу одбране позоришног језика и уметности. Избећи замку актуелизације по сватку цену и држати позоришни курс и језик.
У својој селекцији био сам, признајем, крајње субјективан у односу на ауторе и позоришта које сам изабрао. Веч дуже време пратим догађаје у два града која су нам јако близу и у којима позоришна култура има посебно високо место. То су Беч и Будимпешта. Два позоришта са фантастичном традицијом и великом продукцијом. Бург театар из Беча и Немзети Сзинхаз из Будимпеште. Прво смо кренули из најтеже и скоро немогуће мисије – Бург театар. Долази нам Стринбергова „Госпођица Јулија“ у режији Матеје Колежник. Матеја има посебну поетику и мислим да ИНФАНТ овом представом добија прозор у свет врхунског бечког позоришта.
У квалитет Националног позоришта Мађарске уверио сам се властитим очима. То је ансамбл у фантастичној форми, а њихове представе су јако узбудљиве и дивље. Долазе нам са „Војцеком“, по Бихнеровом тексту у режији Атиле Видњанског, млађег. У представи играју најбољи млади глумци овог театара.
Словенија у овом тренутку има једну сасвим нову генерацију аутора који на сцену доносе врло аутентичан рукопис. Посебно место међу њима заузима редитељ Жига Дивјак и драмска списатељица Катарина Морано. Овај тандем има иза себе већ неколико изузетних пројеката, а представа „Талог“ њихова је последња у низу. Долази нам из Местног гледалишча љубљанског које у последње време настоји да промовише младе ауторе.
У комбинацији са ова три града, чини ми се да Нови Сад и Српско народно позориште са представом „Кафка – Мацхине“ у режији Вељка Мићуновића, имају шта да нам испричају са сцене. Поставити Кафку у позоришту, обухватити више дела у којима је заједнички јунак у нескладу са друштвом и од тога направити представу која је узбудљива и разумљива гледаоцима, велики је изазов.
Као додатни програм предвидели смо јавно читање најновије драме Дејана Дуковског. Драма „Последњи балкански вампир“ настала је у времену када се говори о томе како су се неке ствари повамириле у нашим друштвима. То је заправо једна сатирична митолошка трагедија.
Овде морам да одам признање и директорици фестивала Тијани Делић. Свако ко је, макар једном у животу, организовао фестивал зна шта то значи. Овога пута изазов је био баш велики и верујем да ће Тијана једном написати књигу о овогодишњем фестивалу, посебно о томе како јој је успело да у Нови Сад доведе Бург театар.
Све заједно, чека нас снажан Фестивал и сусрет са ауторима који својим радом остављају посебан печат на ово време.
Радујем се публици и представама, радујем се 49. ИНФАНТ-у.“