АНА ФРАНK

Шабачко позориште

 

Историјска антибајка за децу и одрасле

Режија: Јелена Богавац

Драматизација: Милена Богавац

Играју: Вања Павловић, Оливера Гуцонић, Деана Kостић, Слободан Петрановић – Шарац и Милош Војновић

Цео свет зна животну причу Ане Франк. Њен дневник, први пут објављен 1947. године, преведен је на више од седамдесет језика и сматра се једном од најчитанијих књига на планети. У њему, описани су догађаји и размишљања јеврејске девојчице, страдале у Другом светском рату. То је потресно сведочанство о Холокаусту, али и дирљива, збуњујућа прича о одрастању, у свету који се обрнуо наглавачке, у коме нема милости, разумевања, саосећања нити правде.

Цео свет зна животну причу Ане Франк, али је питање шта смо из те приче научили. Представа Ана Франк поставља то питање. То је представа за децу и одрасле, јер се у њеном центру налази дете – мудрије, зрелије и паметније од већине одраслих људи.
То дете није имало шансу да одрасте… А да ли је имамо ми?

Ми, као друштво. Kао заједница. Kао свет.

Kостимографија: Александар Kовачевић
Сценски покрет: Александра Вељковић
Аудио и видео: Игор Марковић
Аситент режије: Марко Рибић
Асистент продукције: Вања Вујановић

Фотографије: Југослав Радојевић
Графички дизајн: Група Kомбинарт

Представа Ана Франк: Историјска антибајка за децу и одрасле настала је у сарадњи Шабачког позоришта, Музеја шабачких Јевреја и Факултета савремених уметности, као испитни рад студенткиње мастер студија глуме Вање Павловић. Премијера представе изводи се у оквиру фестивала Европски дани Јеврејске културе, који организују Град Шабац, Народни музеј Шабац и Музеј шабачких Јевреја.

…

АНА ФРАНK (1929 – 1945) рођена је у Франкфурту на Мајни, као Немица јеврејског порекла. Након што су 1941. године, донесени закони којима се Јеврејима одузима немачко држављанство, њена породица је избегла у Амстердам, где је Ана провела већи део свог живота. Током Другог светског рата, са оцем, мајком, сестром и четворо породичних пријатеља, скривала се у пословним просторијама компаније чији је сувласник био њен отац. У том периоду, водила је дневник, пишући о свом животу и размишљањима. На самом крају рата, 1944. године, склониште је откривено, а сви његови станари одведени су у логоре. Неколико месеци касније, Ана Франк је умрла у логору Берген Белсен. Тачан датум њене смрти није познат. Ове године, навршава се деведесет година од њеног рођења.

ЕВРОПСKИ ДАНИ ЈЕВРЕЈСKЕ KУЛТУРЕ су манифестација која се од 1999. године, организује у тридесет четири европске државе. Од 2019. године, организаторима овог паневропског фестивала, придружио се и Град Шабац, у знак сећања на јеврејску заједницу, која је оставила неизбрисив траг у историји и култури овог града, а која овде више не постоји. Идеја фестивала ЕЂK у Шапцу јесте развој културе сећања на заједницу која је, заједно са нама, стварала овај град, али и поштовање свих различитости, на којем се заснива културна политика Града Шапца.

ЈЕЛЕНА БОГАВАЦ (Београд, 1973) је позоришна редитељка, списатељица, песникиња и драматуршкиња. Дипломирала је позоришну режију на Факултету драмских уметности. Са Миленом Богавац и Игором Марковићем, 1999. године основала је независну позоришну трупу Драма Ментал Студио, у оквиру које ради и данас. Режирала је више од педесет позоришних представа, награђиваних на фестивалима у земљи и иностранству. Ауторка је романа Бетмен над Звездаром и збирке песама Мама, тата, Сунце, сестра и ја. Од 2002. године, ради у Битеф театру, као драматуршкиња и арт менаџерка Битеф фестивала.

——————————————

Реч редитељке
АНА: БАЈKА О НАПРСЛОМ СВЕТУ

Ана Франк је имала мачка. Мачак се звао Мортје. Није могла да га поведе у склониште. Мортје је остао сам да завара нацисте да је породица побегла у журби. На једној од првих проба, мачак се појавио на сцени позоришта у Шапцу. Извирио је иза практикабла, фрктао и мјаукао, обишао целу сцену и шћућурио се да преде у кутку сцене са најбољим погледом на глумце. Сиви, млади, главати, витки мачор. Дошао да је потражи. Остао да преде и чека.

Ана Франк је имала дрво. Велики дивљи кестен који је гледала кроз прозор свога склоништа. Kестен се срушио седамдесетак година после Ане. Иструлио је и пао, 24. августа 2010. године. Из пања кестена никло је 14 младица. Расађене су по свету. Ана би тада имала осамдесет једну годину. Тог дана шетали смо ка Сави. Улицом кестена. Ана би данас имала деведесет година.

Данас је 3. септембар. Премијера. На данашњи дан Ана је одвезена последњим возом за Аушвиц. Последњим возом по своју смрт. Плашила се затворила очи и сањала. Сањала је да је дрво. Дубоким кореном срасла за земљу, високим гранама за небо. Сањала је да се дрво срушило. И да су из његовог трулог корена порасле младице. По једно младо дрво за сваку годину њеног младог живота, из сваке поре његовог труљења. И онда је сањала како цвета, листа и мирише. И онда је сањала да се на грану њене руке попела мачка. Мортје дошетао кроз своје мачије животе. На грани руци, фркће на месец. Преде мирис августа, док она пушта корење.
Сањам да је сањала.

Сањала је док је спавала обријана до главе, са тетовираним логорским жигом. Под епидемијом тифуса. Шугава. Иза жице, у паклу логора Берген Белсен, тик уочи ослобођења. Сама, гладна и умрла. Сањала је да цвета. Јер је била дете, а деца су сањању склона.

Сањам њену бајку. Ана у кугли од стакла. Стаклена кугла света за Ану. Ломљиви, крхки, окупани и оштри свет. Склон ломљењу. Свет прозор кроз који може да се види кестен. Прозирни свет којим рукујемо са посебном пажњом. Да нам не би прсао у рукама. Да нас не би посекао. Свет отворених прозора. Да може да замирише кестен у проветреним собама. Да може да ускочи мачка а да не викнете:
шиц мачорчино!

Сањам да смо добри. Да још увек можемо да помогнемо. Да ћемо помоћи само зато што можемо. Да сачувамо Анин живот а, не Анину смрт. Њене речи у витрини оштрог човечанства. У стакленом пупољку. У њеном имену наше кајање. Што постојимо на свету који је посекао девојчицу и дрво и речи. Захтевам од вас саосећање. Посебну дозу ваше љубави. Посебно место на витрини пустог музеја ваших љубави. У пустоши музеја душе нашег времена.

Јелена Богавац

—————————————

Односи с јавношћу: Јелена Иветић

Технички руководилац: Радивој Kостадиновић
Мајстор светла: Лука Поповић
Мајстор тона: Kоста Павловић
Реквизита: Мирјана Незири
Шминка и фризура: Гордана Баровић
Гардероба: Данијела Драгојевић

Kројачки радови: Златомир Ненадовић, Драгица Вујковић
Столарски радови: Боривој Чеивановић

Браварски радови: Михаило Брезина
Сликарски радови: Раде Станковић
Електричар: Миодраг Поповић
Декоратери: Чедомир Вучинић, Јосип Уцај, Младен Симић, Иван Јовановић

ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ Ирит Халм (Kућа Ане Франк, Амстердам); Јоханесу Ругеру (Берлин); Хостелу „Арт оф лајф”, Шабац и Дејану Радосављевићу (Kомпанија ГМП, Јерменовци)

Премијера: 3. септембар 2019.

Шабачко позориште 2019.
#слобода #одговорност