Пратећи програм

 

1. Иста Степанов, кореографкиња

Радионица Савременог плеса

У двадесетом веку развиле су се нове плесне форме које карактеришу већа слобода у покрету тела и изражавање осећаја, мисли, али и комплексности данашњег живота. Модеран балет, као и музика имају ту универзалност која има моћ да превазиђе све препреке и зближи и уједини људе језиком игре. Савремени плес није само уметност која се посматра. Свако, без обзира на своје могућности, године старости и интересовања, има право и може да се бави игром.
„Није реч само о уметности и способности, реч је о животу, о проналажењу говора о животу. Да плес, како га ми показујемо, буди осећања, сећања и наде, заједничке за све људе.”
Пина Бауш

2. Ненад Пећинар, глумац

Радионица дуодраме – „Зврк“

Са глумцем Марком Јањићем, презентоваће коначну дуодраму, по мотивима Виктора Лануа и “Шуме” Аце Островског, на инфанту. Апокалипса. Човечанство је уништено загађењем, пуцањем озонског омотача и разарајућим земљотресима. Природа је учинила своје. У атомском склоништу, дубоко под земљом, два мушкарца, вероватно последњи људи на планети и случајни познаници, суочавају се са још мало хране, воде и кисеоника што им је преостало, улазећи при том у сукобе који су својствени само човеку, сукобе због којих је целокупно човечанство доведено до потпуног нестанка.

3. Никола Завишић, редитељ

Радионица “Светлосне приче- магија са графоскопа”

У оквиру ове радионице која је намењена свима које занима стварање имагинарних слика, снова и визија помоћу крајње једноставног, али врло интересантног светлосног извора – графоскопа. Полазници ће имати прилику да виде какве све узбудљиве слике могу да се пројектују преко графоскопа на велике површине зида или платна, да се упознају са материјалима помоћу којих ове слике настају, да прате њихове сталне промене и истраже низ различитих могућности претапања и стварања сопствених уметничких креација кроз лично искуство и практичан рад на графоскопу.

4. Бошко Ђорђевић, редитељ

“Виртуелна реалност као уметнички перформанс”

Теорија постављена средином прошлог века каже: Свака напредна цивилизација, тежиће креацији једне или више сопствених виртуелних реалности (светова). Напретком технологије, овај стварни и онај виртуелни свет ће све мање моћи  да се разликују, а пошто је виртуелни створен по жељи и вољи човека креатора –више ће погодовати егу творца него, постојећи, обичан свет. Када у овако створеном виртуелном свету креирамо и сопствену физику елементарних честица омогућујемо и манипулацију том физиком од стране станара, тј. корисника, тог подсвета. Тако настају генерације виртуелних светова, а математички гледано, мала је вероватноћа да смо ми баш тај први, од кога је све кренуло. Међутим, креација виртуелног света би подразумевала дефиницију сваке тачке грида, а догађаји би се пребрзо умножавали – тако да њихов прогрес не би могао да испрати ни суперкомпјутер неке напредне цивилизације … изузев наравно у колико алгоритам  не занемари –  да је грана заиста пала!

5. Светислав Јованов, драматург

“Разглед”- радионица позоришне критике

Крајњи циљ ове радионице је реализовање позоришних критика о представама из такмичарског програма овогодишњег ИНФАНТ-а, које треба да настану у контексту међусобних начелних и конкретних расправа размена мишљења младих критичара, али и у контексту њиховог заједничког фестивалског искуства. Ове критике ће на крају бити публиковане на сајту фестивала. Учесници радионице су студенткиње драматургије са новосадске Академије уметности.

6. Мира Добрковић, циркуска уметница

“Цирконео”- школа циркуса

Школа циркуса “Цирконео” ће сва три дана фестивала одржати почетничке радионице за децу и младе. Циркуске вештине доприносе правилном физичком и психичком развоју деце и младих, као и побољшању психо-физичког стања свих узраста, од деце до пензионера. Циркус заступа толеранцију, сарадњу, екологију и равноправност. Радионице циркуских вештина намењене су свима, без обзира на физичке предиспозиције и један од принципа је да се све може и да је истрајност најважнија. Тај принцип се рефлектује и на живот ван циркуса. Сви заинтересовани треба да понесу опрему за тренинг, флашицу воде и добро расположење.

Пријаве за радионицу су на mail: [email protected]

7. Боди арт радионица

Марко Петковић и Миодраг Станишић, примењени уметници

Боди арт је један од најранијих облика уметничког изражавања познат човечанству. Најстарији подаци о тој врсти уметности датирају из времена Каменог доба. Чињеница да су људи одувек користили уметност да пренесу поруке и дубља значења је неизбежна. Постоје разни облици боди арта као на пример: тетовирање, трајна шминка, пирсинг и боди пејнт (бојење тела) којим ћемо се ми бавити. Уз помоћ привремених перивих боја пружићемо учесницима шансу да на сопственом телу виде какав је осећај носити такав вид уметности на себи. У понуди ће бити разни облици и теме које ће моћи да изаберу да им професионално буду нацртане на телу. Боди пејнт не зна за старосне границе тако да су сви од мале деце до бака и дека позвани да учествују.

8. „Срећно дете“ – луткарска радионица за децу

Луткарска радионица: „Све се може кад се деца сложе“
Најмлађи посетиоци фестивала ће имати прилику да кроз игру и песму израђују маске, гињол лукте, лутке од папира и да се маскирају у јунаке омиљених прича.
Уклапајући ликове настаће дело обојено дечијом креативношћу и њиховим различитим интересовањима.На овај начин желимо да приближимо деци драмску уметност и све сегменте једног позоришног комада – од припреме до реализације.

9. РАДИОНИЦА САВРЕМЕНОГ ЗВУКА

Радионица звука је конципирана као фиксно место-станица на којој ће посетиоци Инфант фестивала моћи да се опробају у самосталном креирању звучног садржаја. На станици ће бити инсталиран рачунар са програмом у оквиру ког ће учесницима бити понуђено неколико различитих звукова (амбијенталних шумова, гласова, музичких ритмова итд.) Дужину, гласноћу, нивое и остале параметре ће учесници моћи сами да комбинују у јединствену звучну слику по њиховом креативном избору.
Станица ће бити постављена на почетку фестивала и остати на истом месту до његовог затварања.

10. Радионица филма – редитељска радионица

Редитељ Никола Спасић

Радионица филма је можда и најконкретнији одговор на овогодишњу тему. С обзиром да друштвене мреже комбинују и аудио и видео у једном запису и да је практично технологија бележења и обраде покретних слика доведена до тог нивоа да је сваком доступна, количина произведеног садржаја је већа него икад. Слободно се може рећи да су претеча данашњих видео постова први филмови Браће Лимијер, на неки чудан начин и по садржају (бележењу реалних исечака из живота) и по пасији гледалишта која исте конзумира (исчекивању публике новог технолошког чуда, односно данашњег “воајеризма” у туђу интиму која се више него радо дели у виду самопромоције). Све се то, као глобални социолошки феномен, намеће у пуном потенцијалу и практичној примени за креативни материјал филмских радионица Инфант фестивала.
Филмске радионице ће окупити фиксни број младих полазника који ће проћи кроз четвородневни програм, од отварања до затварања фестивала.
Први дан ће се бавити развојем и применом покретних слика од њиховог настанка до данас. Обрађиваће дужину трајања, форму, примену и технологију.
Други дан ће разговарати о садржајима и класичној драматургији њеним сличностима и примењивости на данашње видео постове.
Трећи дан ће посматрати фестивалску атмосферу и бележити њима најзанимљивије емоције на лицу места својим мобилним телефонима.
Четврти, анализирати снимљени материјал, о њему разговарати и пројектовати га јавно.

11. СТРИП РАДИОНИЦЕ

Радионице стрипа ће бити подељене у четири дела.
Први дан ће се полазници упознавати са основама стрипа, историјатом, формом, стиловима, садржајем…
Други дан ће развијати приче са акцентом на тему фестивала.
Трећи говорити о техникама стрипа и цртати приче.
Четврти дан ће цртежи бити изложени јавно на фестивалу, а полазници ће анализирати своје радове.

12. STREET ART РАДИОНИЦЕ

Радионице street art-a су можда и најсроднија ликовна форма фестивалу на ком се одвијају. Oбзиром да street art спада у релативно млад изражајни стил, практично још увек на граници друштвене прихватљивости радионица првог дана је планирана као дебата и осврт на историју.
Другог дана ће се говорити о техници и технологији (врстама зидова, боја, средстава за чишћење и конзервацију зида и мурала, начинима и техникама цртања…)
Трећи дан је планиран практичан рад са бојама и материјалима.
Четврти јавно представљање радова, разговор и дебата о тренутном и будућем стању street art-а као симбиози социјалног феномена и уметничке форме.

13. Радионица ауторског тима представе MIDLSEX –

Драматизовани роман Midlsex је прича о хермафродиту, особи која је рођена са оба полна органа, па је одгајана као девојчица, Калиопа, да би у тинејџерском периоду уочила различитост свог тела у односу на вршњаке, па надаље наставила да живи као мушкарац, Кал. Писац овог романа, Џефри Јуџинидис је, захваљујући опсежном истраживању медицинског али и социјалног, политичког и друштвеног живота хермафродита, као и односа средине према њима, креирао специфичног, атрактивног главног лика романа, кога заправо чине две особе у истом телу: девојчица Калиопа и мушкарац Кал. У домену жанра, роман је мелодрама јер говори о три генерације грчих емиграната у Америци који чине једну породицу, у којој је рођено дете хермафродит. Наративом су изграђени архетипски ликови, са богатим биографијама које
омогућавају сочне заплете, духовите, и тужне, увек узбудљиве догађаје.
Због чега је Midlsex актуелан данас?
Роман отвара питање идентитета, односно шта све утиче на формирање личности – друштвене околности, политички, етнички, културолошки обрасци који су нам рођењем дати или наметнути.
Правац драматизације романа, односно тема будуће представе проблематизовала би тело као табу тему, самим тим и све појмове везане за тело, који су такође табу, чак и у данашњем напредном, ‘либералном’ времену: секс је и даље табу тема, родно опредељење је табу тема, родна равноправност не постоји. Историја три генерације породице Стефанидис је пут кроз епохе где је тело било и остало неиспитано подручје препуно стигми – било да смо у Смирни 1923. године или Детроиту 1970. или у Берлину 2002. тело, род, пол и секс остају табу теме. Разлог овоме је што се под ореолом нормалног намеће оно што је друштвено прихватљиво. Све сто је различито, као на пример транссексуалне,
трансродне особе и хермафродити, све што је другачије подводи се под аномалију и стигматизује се. На примеру хермафродита се најпластичније види феноменолошки проблем – ти људи имају биолошку могућност избора, они јесу трећи пол који се у садашњем тренутку, у данашњем друштву и даље не признаје. Суштина је да, када се одбаце друштвени конструкти идентитета, постиже се слобода у могућности да се буде различит и да сам бираш ко ћеш бити. То је неопходност постојања слободне воље појединца.

14. Јавни наступ „НАШ ГРАД“ Торнтона Вајлдера

Комад говори о једном малом месту у Америци, близу канадске границе, односно о његовим мештанима и њиховим животима у распону од двадесет година. У први мах се можда може помислити да се тамо “чеховљевски” ништа не догађа. Али, није тако. Комад следи идеју да су у малим стварима највеће вредности, то јест да су велике ствари сакривене у свакодневици у којој и ови људи живе. Пратећи животе “малих” људи на почетку 20. века, у распону од две деценије, добија се осећај путовања кроз време… Прича овог комада, која у првом реду прати живот младог брачног пара, има специфичну америчку ноту, али поседује универзалност.

15. Јавни наступ „ДУГО ПУТОВАЊЕ У НОЋ“ Јуџина О`Нила

“Дуго путовање у ноћ” је чувени комад Јуџина О’Нила, једног од највећих америчких драматичара, добитника Нобелове награде за књижевност. Једног августовског дана 1912. године, слике породичне прошлости полако избијају на површину доносећи коначно суочавање са истином. Стари сукоби, неразумевања, потпуни слом комуникације, заташкивање и избегавање суочавања са проблемима обликовали су породични живот препун усамљености и изолације. Да ли ће коначни опроштај нешто променити у њиховим животима или ће нам само помоћи да разумемо разлоге појединачних судбина које тако често и сами осуђујемо?

16. Stand up наступ Мариане Аранђеловић

Мариана Аранђеловић је рођена 26. септембра 1978. године у Београду. Глуму је дипломирала 2004. године на Академији уметности БК у класи глуме и позоришне режије код професора Никите Миливојевића и Аните Манчић. Током 2009. и 2010. године је радила на месту асистента професора Никите Миливoјевића на класи глуме и мултимедијалне режије на Академији уметности у Новом Саду. Од 2011. године се бави стенд-ап комедијом. Најпознатија је по улози Милоне коју је тумачила у телевизијској серији Село гори, а баба се чешља од 2007. до 2017. године. Играла је у Народном позоришту у Београду, Битеф театру и Установи културе Вук Караџић. Запажене позоришне улоге остварила је у представама „Бунар“ и „Огвожђена“. Добитница је награде Радио Београда „Витомир Богић“, за најбоље женско глумачко остварење 2014. године.