Жири 39. инфанта у саставу: чланови Милица Константивновић, Милош Софреновић и председник Милан Белегишанин похваљује разноврсност селекције овогодишњег фестивала која се креће од граничних форми до врхунске естетизације. Понуђен је широк дијапазон представа, стилски, формално и извођачки различитих. Од аутентичности проживљеног искуства, преко минијатуре, снаге геста, драматичности акције до истицања стила и органског јединства више стилова и пракси. Иако се, иначе, не додељују похвале, жири овогодишњег фестивала због несумњивог квалитета и поетике која је обележила фестивал чини изузетак и истиче представу „Рибар“, театра Лутен из Француске. Чедно пловљење морем ове представе нам враћа веру у бајке.
Што се тиче остатка селекције, жири је донео следеће одлуке.

Награда за изузетну експресивност на граничном подручју између позоришта и осталих уметности или стваралаштва у најширем смислу једногласно се додељује двема представама: Театар Акхе из Русије, са представом „Пух и прах“ и Словенско младинско гледалишче, са представом „Ре-де конструкција: класни непријатељ“. У представи „Пух и прах“ сликарство се успоставља као основица акционог троугла. Интелигентне асоцијације изграђене су од гомиле крша и ситних предмета, што у савременом галиматијасу одбачених ствари даје визију лепоте тренутка. Радња која би се могла описати као „Царпе дием“ у свету у коме је све пролазно, у коме се само ђубришта гомилају, ствара трактат о нежности ухваћеног тренутка и његовој потенцијалној разорној снази. Изнад свега, представа чини порозном границу између класичног и авангардног театра.

Представа „Ре-де конструкција: класни непријатељ“ помера границе спектакла до аутентичности проживљеног искуства, како на свесном тако и несвесном фону стварајући, на тај начин, креативну агресивност на сва чула гледалаца. „Класни непријатељ“ поставља питање када позориште престаје да буде позориште и постаје живот врло особеним третирањем извођачког простора и елемената унутар њега.

Награда за најоригиналније истраживање једног од сегмената позоришног језика једногласно се додељује трупи „Виа негатива“ из Словеније, за представу „Мандић машина“, тачније за сјајно извођење постмодерне и њених принципа. Представа „Мандић машина“ захтева промућурног и образованог гледаоца, али и преиспитује способност публике да швати и прихвати глумца као њега самог. Маркова способност да ноншалантно, шармантно, снажно и уверљиво изнесе ликове који су изградили његову каријеру, али и искрено и директно комуницира са „малим боговима“ у публици, без страха од разоткривања поставља питање шта остаје када глумац свуче са себе и кожу своје последње улоге. Суштина или ништавило?

Награда за најуспешнији експеримент, односно представу у целини једногласно се додељује БИТЕФ ДЕНС КОМПАНИЈИ, за представу „Божанствена комедија“, у кореографији Едварда Клуга. Едвард Клуг у изузетно успешној сарадњи са осам играча БИТЕФ ДЕНС КОМПАНИЈЕ ствара савршени амалгам поезије и плеса и тим путем доказује своју кореографску и редитељску сувереност. Кроз седамдесетопетоминутни дијалог са једним од капиталних дела западноевропске литерарне традиције – Дантеовом „Божанственом комедијом“ кореограф је искористио велики плесни, али и глумачки потенцијал играчког ансамбла у коме је свака индивидуа карактеристична, а истовремено читав плесни ансамбл кохерентан. Дантеова трилогија (пакао, чистилиште, рај) је истовремено актуелизација овог дела са једне стране, док са друге стране задржава и подржава архетипско начело Аристотела о јединству времена, места и радње. Представа постиже изузетан баланс између режије, кореографије, сценографије, костима, расвете и звука, уз надахнуту игру свих плесача и зрелог кореографског рукописа и подршку будног редитељског ока.

Чланови жирија:
Милан Белегишанин, председник
Милица Константиновић
Милош Софреновић