Рођен у Новом Саду, 1956. Дипломирао је позоришну и филмску режију на Академији уметности у Новом Саду 1980. године. Савезна и републичка признања добио је за представе „Јуда Искариотски“, „Кућа на граници“, „Следећи за рај“. Остале значајније представе: „Марио и Мађионичар“, „Срећни Принц“, „Магбет“, „Гробница за Бориса Давидовича“.
До сада је објавио осам књига прозе: „Камен у житу“ (1993), „Светоникољска ноћ“ (1994), „Хорг“ (1997), „Крила“ (1999), „Окамењене молитве“ (2001, у избору за НИН-ову награду Роман године), „Чувар извора“ (2009), „Лина Шаш“ (2010) и „Змај“ (2012).
Поводом 150 година Српског народног позоришта приредио је књигу „Шапутање живота“, посвећену позоришној шаптачици Марији Маци Кљајић (2012).
Запослен је као редитељ у документарно-образовном програму ТВ Нови Сад. Значајне серије које је реализовао у овом програму су: „Снови затрављених кула“, „Негде запева труба“, „Покрај града тајна“, као и ТВ драма „Ноћ одлуке“.
Добитник је бројних награда за филмско и ТВ стваралаштво, за документарне филмове (рађене у продукцији или копродукцији Телевизије Нови Сад): „Крик“ (1992), „Шапутање живота“ (1993), „Сва Гојкова блага“ (2004), „Ласта“ (2008).
За укупан стваралачки рад Милан Белегишанин је 2009. године добио награду „Славуј Хаџић“.
Рођена 1982. Дипломирала је на одсеку за Драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, 2005. године. Докторирала је на Универзитету уметности у Београду, у интердисциплинарној научној области Теорија уметности и медија, са тезом Историја, нација, Холивуд: филмски мјузикл. Њене радио драме „Утопљене душе“ (2003), „Веза“ (2004) и „Нарогушени љути змај“ (2006) изведене су на Радио Београду. Целовечерњи комади „Грош и по“ и „Четири аса“, као и теоријски рад „Провокација публике“, објављени су у театарским часописима Театрон и Сцена.
Сарађивала је у раду на представи Синише Ковачевића „Зечји насип“, као драматург, у Народном позоришту. Учествовала на 38. Битефу, у својству најмлађег члана жирија, 2004. Један је од сто студената стипединста Фонда за младе таленте Републике Србије, за реализацију стручне праксе у земљама Европске уније, 2006. Праксу је реализовала као драматург у Кинемастик студију на Малти. Добитница је специјалне награде на Аустријском драмском такмичењу, за комад „Хиперболични параболоид“, 2007. Комад је праизведен у Краљевачком позоришту, 2011, у режији Бориса Тодоровића. Ауторка је сценарија за краткометражни филм „Едина“, у режији Ненада Миковића, који је освојио награду за уметнички дојам на фестивалу кратког метра у Кракову, 2007. У марту 2012. премијерно је изведен њен комад „Сокин и Босина“ у Културном центру Чукарица, у режији Југа Радивојевића. Тренутно ради као асистент на Факултету за сценску и филмску уметност Слобомир П универзитета у Бјељини.
Рођен 1976. Своје професионално плесно и кореографско образовање стекао је као стипендиста Лабан центра (плесне академије) у Лондону.
Као извођач, кореограф и редитељ добитник је неколико међународних стипендија од стране Министарства културе Србије, Сорош фондације (Београд), Dance Web програма (Беч), Dance Omi програма (Сједињене Америчке Државе), Odyssey Dance Theatre програма (Сингапур).
Остварио је међу осталим и успешне уметничке сарадње са кореогарфима Аном Санчез Колберг (Лондон), Кит Џонсон (Копенхаген), Лиз Кинг (Беч), Дени Тан (Сингапур), Микаилом Хонесуом (Берлин), Пином Бауш (Лондон), Филипом Арматијем (Лоцарно), Соња Вукићевић (Београд).
Усавршавао се у области кореографије са познатим педагозима Сусаном Линке, Џонатоном Бароузом, Кристином Коно (дугогодишњи педагог трупе Пине Бауш), Вером Мантеро, Ко Муробушијем итд.
Своја дела представио је на фестивалима у Њујорку, Единбургу, Лондону, Бечу, Истанбулу, Сингапуру, Стокхолму, Грацу, Београду, Загребу, Скопљу, Новом Саду итд.
Специјализовао се у домену соло плесне форме инспирисане немачким танц-театром и јапанским буто плесом.