НАГРАДЕ
37. ИНФАНТ, НОВИ САД, 25. јун – 2. јул 2010. године
НАГРАДЕ И ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОДЛУКА ЖИРИЈА
На седници одржаној 2. јула, жири у саставу Михаела Михајлов (председник), Оливера Ђорђевић и Ана Тасић једногласно је донео одлуке да се:
- Главна награда, за најуспелији експеримент, представу у целини, додели представи Egg(s)hell у извођењу позоришта Маладипе из Мађарске.
Награда се додељује за високе уметничке вредности целокупног позоришног чина, за прецизну и чврсту спонтаност у интерактивном односу са публиком, за неизмерну дисциплинованост, тачност и маштовитост игре. Петочлани ансамбл је са огромном вештином играо представу у славу чисте игре и задовољстава живота, базирану на импровизацијама, при чему је успостављена контрола сваког покрета, са задивљујућим међусобним поверењем и уклопљеношћу гестова.
- Награда за најоригиналније истраживање једног од сегмената позоришног језика додели представама Тамо нема ничега или Да ли снови спавају у току дана? групе Симптоми из Мађарске и Пустиња 2010 Истер театра (Битеф театар) из Србије.
За представу Тамо нема ничега, награда се додељује за специфичну, функционалну дигиталну сценографију, за употребу нових технологија у плесном театру, промишљено укључивање интерактивне, real-time технологије. Живо присуство извођача и њихови виртуелни партнери луцидно и духовито коегзистирају, стварајући сценски узбудљив хибрид технолошког и живог извођења.
За представу Пустиња 2010 Истер театра, награда се додељује за аутентичну сензуалност плеса, за изражајно физичко истраживање и изражавање усамљености и отуђења у нашем друштву. Сведеним и дисциплинованим плесом, извођачи су веома нежно и суптилно приказали положај човека у добу постхуманости, времену огромног утиацаја технологије, која га механизује, аутоматизује, обезличава.
- Награда за специфичну изражајност и естетско преименовање форми у граничном пољу између докумената живота и уметничког артефакта додели представи Reset, копродукцији групе Хајде да... и Установе културе Вук Караџић из Србије.
Награда се додељује за уметнички значајну сарадњу између професионалних уметника/плесача аматера, особа са инвалидитетом, која је довела до стварања заједничке, хомогене, стилски уједначене и кохерентне игре, посебног језика, заснованог на искреној емотивности. Извођачи који нису професионалци успели су да створе сасвим особен, нежан, поетски језик игре. Сценско изражавање и учешће у креативном процесу игре показало се као веома значајно за особе са инвалидитетом, у погледу њихове друштвене интеграције, као и вишеструког индивидуалног напретка.