СТРАДАЊЕ ТРОЈАНКИ

Кантијери театрали Кореја, Италија

Страдање Тројанки

Представа има неколико нивоа интересовања. Један од њих је веза између Еурипидове трагедије и теме страдања Христовог, како се интерпретира у Саленту, регији у јужној Италији, где су популарне ритуалне традиције још увек живе. Песма Passjuna tu christu”, на пример, прелепо је музичко дело настало у „грико“ области, у којој се говори језик изведен из грчког, а који се користи у појединим тренуцима у представи.
У Еурипидовој трагедији, смрт малог невиног Астијанакта подсећа нас на распињање на крст стварног Невиног, Христа, према томе се Андромахин плач стапа са плачем Девице Марије у јединственом, великом болу. Доводећи у везу Астијанактову смрт са страдањем Христовим, бол жена преиспитује жалосно јадиковање нарикача за преминулим, и стапа се са оплакивањем Христове смрти, кога оплакују Девица Марија и побожне жене, а које се опет стапа са плачем Тројанки, које након пропасти, не оплакују само губитак своје мајчице-земље већ и губитак својих вољених, смисла живота.
Прича као целина постаје универзална трагедија људске жалости, великог бола свих мајки које је задесила судбина да изгубе своје синове.
Хор доприноси стварању звукова и атмосфере који одводе наш ум на толико удаљена, толико блиска места, где се осећања, гласови, речи преклапају са радњама и сликама. Живу музику компонују музичари на сцени, тумачи музичког дела који је на истом нивоу са текстом и радњама. Тако музичари, певачи и глумци постају протагонисти једне представе која је нешто између театра и музике, између концерта и позоришне представе. И сасвим је природно, на крају, када схватимо да се враћамо суштини: људском болу мајке и жртвовања невиности вољеног сина, у трагедију.   


Кантијери театрали Кореја

Уметнички пројекат Кантијери театрали Кореја сачињавају „радови“, „акције“ и „приче“ (мањег или већег обима), који долазе издалека и, пре свега, из дубоке потребе за грађењем „обитавалишта за позориште и културу“ отвореног према иновацијама, поређењу међу генерацијама, калеидоскопу уметности, жанровима и искуствима.
Основна делатност обухвата продукцију представа које се приказују како у Италији тако и у иностранству, промоцију позоришних и културних догађаја, као што су смотре и фестивали, и активности истраживања, обуке, позоришне педагогије кроз радионице, постављања комада на сцену, скупове и размене, уз учешће у извођењу наставе из предмета Позориште и Историја извођачких уметности на Универзитету у Лечу.   

Специјална награда за уметничко достигнуће – Фестивал Пургаторије 2009, Тиват, Црна Гора
Награда за најбољу режију – ЈоакимИнтерФест 2009, Крагујевац, Србија