КО БИ ХТЕО МАМУ КАО МОЈУ?
Далија Аћин, Србија
Трајање: 40 минута
Концепт и кореографија: Далија Аћин
Извођење: Далија Аћин, Милан Марковић (real-time драматуршка интервенција аудио материјалом), Мариса Аћин (глас)
Видео материјали: Далија Аћин, Мариса Аћин
Драматуршко-концептуална подршка: Теорија Која Хода (Бојан Ђорђев, Синиша Илић, Ана Вујановић)
Графички дизајн: Мариса Аћин и Балша Гарчевић
Ко би хтео маму као моју?
Несвакидашња, интимна и провокативна представа „Ко би хтео маму као моју?“ базира се на преиспитивању различитих аспеката односа мајке и детета, из перспективе детета као стално присутног „критичког ока“. Представа се нарочито фокусира на суочавање истовремених позиција Далије Аћин као ауторке и као мајке. Комплексност ове животне ситуације, доноси на сцену свакодневно питање: Када си (и) родитељ, колико имаш права на сопствене животне изборе: пријатеље какве желиш, професију, емотивне односе, стил живота…?
Одлука ауторке да са својом ћерком произведе представу у којој дете има активну улогу партнера, као и гест увођења реалне животне ситуације на (јавну) сцену, говори о потреби да се однос мајке и детета преиспита и сагледа на начине који превазилазе оквире добро-познатих и безбедних позиција и улога.
Представа се заснива на документарним материјалима – кућни видео из свакодневног живота Далије и Марисе и звучни снимак интервјуа са Марисом о њеном виђењу Далије као мајке – и, са друге стране, на Далијином плесном солоу, који настаје независно од њиховог породичног живота. Међутим, сама представа није документарна. Сценска поставка подразумева (парцијалну) импровизацију, у којој Милан Марковић уживо селектује сирови материјал интервјуа, постављајући га као изазов Далијом плесном материјалу. Ово делегирање одузима мајци/ауторки коначну контролу како над дешавањима на сцени и тако и над интерпретацијом Марисиних изјава, остављајући могућност поигравања са нецензурисаним снимцима, „пожељним и непожељним“ изјавама и изненадним спојевима Далијиног плеса и Марисиних коментара.
------
ДАЛИЈА АЋИН је рођена 1974. године. Дипломирала је у Балетској школи „Лујо Давичо“ и стицала знање и праксе из области савременог плеса кроз многобројне радионице и стручна усавршавања у Европи.
Своје кореографске радове представила је на бројним престижним фестивалима у земљи и иностранству (Impulstanz, URB Festival, Les Particules, Tanz im August, Tanztendenzen, Mladi levi, Tjedan suvremenog plesa, Oppla, Performa, БИТЕФ, БЕЛЕФ, Инфант ...) и сарађивала са интернационалним кореографима (Изабел Шад, Томас Лемен...).
Добитница је престижне награде Impulstanz фестивала -“Prix Jardin d’ Europe” (2008) као и Награде за истраживање могућности граничних позоришних области Инфант фестивала (2007) за представу “Handle With Great Care”.
Аутор је представе за децу „Књига лутања“ (2008), која је награђена на фестивалу ТИБА и представе „Неке врло важне ствари“ (2010), намењене бебама.
Сарађивала је са позоришним редитељима као што су Александар Поповски, Небојша Брадић, Горан Марковић, Ања Суша, Роберт Рапоња…
Кооснивач је и координатор Станице - Сервиса за савремени плес, кооснивач и члан уметничког одбора Nomad Dance Academy, програма Балканске плесне мреже.