Драматургија и режија: Дијана Милошевић
Играју: Маја Митић, Сања Крсмановић Тасић, Ивана Миленовић
Сценографија: Неша Париповић
Костим: Дах Театар Центар за позоришна истраживања
Звук: Југослав Хаџиц
Светло: Радомир Стаменковић
Организација: Ивана Дамњановић, Дејан Поповић и Емили Левит

Представа траје 55 минута.

Представа ДАХ Театра Прелазећи линију заснива се на текстовима из књиге „Женска страна рата“ у издању активистичке групе Жене у црном (2007).
Књига је зборник аутентичних сведочења жена о ратовима који су вођени на тлу некадашње Југославије од 1991-1999. године, који је настао као резултат једногодишњег истраживања Жена у црном уз регионалну сарадњу са женским невладиним организацијама које се баве људским правима и суочавањем с прошлошћу. Текстови у књизи су (већином) већ објављивани у разним зборницима и другим публикацијама ових невладиних организација и састоје се од сведочења, исказа, писама, сећања и приказују специфичност страдања жена у рату, али и њихову храброст и снагу да превазиђу ратне трауме и успоставе нормалан живот; такође и важност солидарности са женама изван свих граница и подела.
Сва сведочења су у првом лицу, без коментара или других врста употреба или злоупотреба.
Један од циљева представе је да допре до присутних и то не само на вербалном, већ пре свега на емотивном и психолошком нивоу. Да подстакне жене да (про)говоре, да бележе и да, преко признавања сопствених патњи, препознају патње „друге“; развију солидарност и дођу до свести о суштини ратног насиља; да се активније ангажују у демократским процесима и активније учествују у изградњи праведног и трајног мира.

“Разарању и насиљу у савременом свету се једино можемо супротставити стварањем смисла.”
Мото ДАХ Театра, од оснивања до данас

--

Јадранка Анђелић и Дијана Милошевић су основале ДАХ Театар 1991. године из потребе за темељним лабораторијским радом. ДАХ Театар је 1993. повећао своје активности формирајући Центар за позоришна истраживања. Програм Центра је састављен од представа, радионица, предавања, семинара, гостујућих представа и фестивала. Рад Центра је окренут ка непрестаној размени знања, искуства и идеја међу уметницима и учесницима из различитих позоришних и националних традиција.
ДАХ Театар, активан у неколико позоришних мрежа, наступао је широм Европе, Сједињених Америчких Држава, Новог Зеланда и Аустралије.

„… Представа Прелазећи линију, у трагичном тону, говори о терету злочиначке прошлости на савести српског друштва ... Састављена од личних исповести мајки којима су деца убијена на сопствене очи, силованих жена и сведокиња других ратних ужаса, поставља питање: Како успоставити поверење међу људима на некада зараћеним странама; како успоставити дијалог између трауматских искустава с једне и с друге стране: између жртве и онога недужног ко припада колективитету који је и у његово име од припадника другог колективитета произвео ту жртву? Како прећи границу непорецивог злодела, границу незацељивог бола, раздируће озлојеђености и имобилишућег срама? Како да жртве дотакне стид и сапатња оних који су припадали другој страни; како, без страха, открити жртвама с оне стране своје емоционално саучешће с ове?
Да би се успоставило међунационално и међудржавно поверење – да би се, заправо, скинуло бреме срама са савести невиних људи, мимо чије воље, а у чије име су се сејали злочини – потребно је да држава и формално раскрсти с политиком злочина. Данас, међутим, кад у нашој влади партиципирају они који Слободана Милошевића – оличење националног пораза и моралног суноврата који је уништио или упропастио све што је дотакао и у земљи и у суседству – сматрају националним херојем, апсурдно је уопште и говорити о могућем дисконтинуитету с криминогеном политиком бившег режима. А све док се то одиста не учини, гласови савести који прелазе границу чуће се једино из простора алтернативне културе.“
Здравко Паковић, Дневни лист Политика, 9. 05. 2009.