Председница жирија 36-ог ИНФАНТ-а је Ирина Посамаји, теоретичарка позоришта и драмска списатељица из Париза, а чланови жирија су Владислава Војновић, драматургиња из Београда и Борис Лијешевић редитељ из Будве.
Свима нама била је велика част и велико задовољство да будемо део фестивала који сваке године изнова промовише искреност и истинитост осећања и храброст уметничког израза. Живимо у време многих споља натурених или изнутра одабраних профаних друштвених и уметничких тенденција. Управо због тога свесни смо колико је ретка и колико важна посвећеност Другом и Другачијем. А та посвећеност није само важна, она је и лепа у најширем естетском и етичком смислу.
За ту лепоту желимо посебно да се захвалимо мудрој и надахнутој селекторки овогодишењег ИНФАНТа Јадранки Анђелић; такође, захваљујемо се водитељу округлих столова Зорану Р. Поповићу за његову огромну, а увек милостиву ерудицију и залагање да се у вези са сваком виђеном представом оде корак даље у размевању, а самим тим и уживању; од свег срца захваљујемо се извршном продуценту Симону Грабовцу и његовој десној руци Елзи Вулетић за њихов пожртвован рад и перманентно «присуство» у свим фестивалским дешавањима; наравно, захваљујемо се и свим оним «невидљивим» људима задуженим за сцену, звук и расвету, а без којих се не бисмо ни чули, ни видели. Последња, али не мање важна, тј. можда чак и најважнија захвалност коју желимо да изразимо односи се на вас - на публику. Свака порука, а у уметности је то од круцијалног значаја, има свог пошиљаоца, свој комуникациони канал и свог примаоца. Публика 15ог ИНФАНТа показала нам је креативну заинтересованост и такав дух да то не само што буди успавану наду, већ наговештава нове и нове, живе, тако неопходне тенденције у култури.
Што се одлука тиче, овогодишњи жири отворено, одговорно, па и поносно признаје да своје одлуке није донео једногласно. Заправо, својом неједногласношћу жири се укључио у општу атмосферу, идејни концепт и систем вредности феномена алтернативе. Између толико заиста квалитетних представа, није било једноставно определити се. Наравно, заједнички рад, узајамно поштовање и разумевање различитости помогли су нам да донесемо коначне одлуке.
А одлуке су следеће:
представи „Курбас. Реконструкција“ независна извођачке групе ТанцЛабораторијум, у копродукцији са Националним центром за позоришну уметност Лес Курбас из Кијева, Украјина.
Награда се додељује због целовитог третирања свих позоришних елемената почев од структуре, преко глуме, третмана светлости и звука, сценографије и драматургије. Савршена равнотежа између телесне патње и весеља игре ствара нови начин за промишљање постања, било као појединачног рођења, било као онтолошког појма.
„Nothing Project“, Ансамбла Мираж из Београда, Србија
Жири је дошао до закључка да је сегмент позоришног језика који је Мираж употребио заправо невиност играња и постојања на сцени као врста специфичног ритуала. Ауторке су медијуми енергије и емоција од рационалног ка срцима гледалаца. Остатак представе одвија се засебно у сваком гледаоцу где се одвија реврзибилан процес – од емоције до рација. Ритуал, међутим, у овом случају не доводи до катарзе и та неразрешеност је квалитет по себи и није безразлоно наведен и у наслову.
представи “Микрокореографије” у извођењу Продигал театра – Тима урбаног игралишта из Брајтона у Великој Британији
Паркур је реч која означава уметност покрета и превазилажење препрека, физичких, али и свих осталих, перфиднијих врста. У додиру са паркур-уметницима сви урбани простори пронађени такви какви јесу – зидови, степенице, гелендери и слично – почињу да говоре. Архитектонски елементи комуницирају са телима у покрету, а и са публиком. Тим урбаног игралишта сачињава брајтонски театар, али и сви млади људи из различитих социјалних, често проблематичних средина, у којима се Продигал театар нађе. Његова укљученост у гранично подручје је несумњива будући да је из граничног подручја пошао, а тек затим стигао до позоришта
Хвала вам!
Жири:
Ирина Посамаји, председница жирија
Владислава Војновић, члан
Борис Лијешевић, члан
У Новом Саду, 3. јула 2009.