Играју: Ранко Трифковић, Дејан Стојковић, Маша Јелић, Јелена Мартиновић, Марко Поткоњак
Сценарио и режија: Ненад Чолић
Дизајн сцене и костима: Ивана Чолић
Оперативни директор: Дубравка Вујиновић
Текст: Франц Кафка „Писмо оцу“
Музика: The Rolling Stones, Ludwig van Beethoven, Klezmatics, Son Cubano

Представа траје 60 минута.

„Франц Кафка је написао једно писмо и свом оцу. То писмо није никада послао. Немамо сазнање да га је отац икада прочитао. Али прочитали су га милиони читалаца широм света, милиони очева, милиони мајки, милиони синова и ћерки. Можда је писмо њима и било намењено. Познато је да је Кафка пред сам крај свог живота прекуцао писмо на писаћој машини, а то је радио само када је намеравао нешто да објави. Кафка је написао много писама. Читав његов живот је једна велика преписка. Али Писмо оцу је другачије. Писмо оцу откључава сва врата. У њему Франц објашњава зашто отац сноси део кривице за њихов отуђен однос. Још и данас постоје многи који се питају – где почиње тај мучан и усамљен живот и о чему говори тај генијалан ум када у својим записима, дневницима, приповеткама и романима пише о свету који га окружује и који он не разуме? А тамо, у Писму оцу, стоји најексплицитнији одговор на то питање. Кафка у једном тренутку каже обраћајући се оцу Моје писање је говорило о теби. У истом том писму, негде у средини, може се наћи и један наизглед неважан детаљ. Кафка, заправо, није волео да плеше. На једном месту у писму он каже да је, од одлазака у храм, у његовом детињству, једино плесање било још досадније. Можда се један овакав став може лако повезати са личношћу Франца Кафке, а можда је већ тада, у детињству, све било касно. Воља је већ била сломљена.“
Ненад Чолић

Сви ми имамо крила, али их не користимо и када бисмо могли да их покидамо, то бисмо и урадили.
Франц Кафка

--

Плаво позориште је основано 1995. године у Београду, са циљем да његови чланови мењају себе. То је позоришна лабораторија чија се идеологија базира на принципима које су установили реформатори позоришта XX века – Константин Станиславски, Антонен Арто, Јежи Гротовски, Еуђенио Барба и Один театар, као и италијански редитељ Масимо Ђанети.
Плаво позориште је савремено позориште - група људи која, негујући зрно анархизма у себи, користи позориште као место које има кредибилитет и у коме се могу рећи неке озбиљне ствари о свету који нас окружује.
Као део својих редовних активности, Плаво позориште едукује, кроз радионице и семинаре, младе позоришне ствараоце.