Концепт и режија: Нела Антоновић
Драматург: Драган Грбић
Аутор музике: Предраг Радованчевић
Костимографија и маске: Анђелија Марковић
Сценографија: Никола Николић
Видео арт и видео пренос: Лидија Антоновић АНТ
Изводе: Ана Бастаћ, Дубравка Суботић, Предраг Радованчевић, Иван Миленковић - Мацацо, Марина Буквички и Лидија Антоновић (видео/dvd live)
Продукција: МИМАРТ и БИТЕФ театар

Представа траје 45 минута.

Представа ОКТАГОН 25 је посвећена свима онима који се баве визионарско-утопијским радом: уметницима, истраживачима позоришта и свемира. Псеудонаучно путовање на којем група безимених уметника ради на истраживању идентитета у оквирима уметниковог рада је као у компјутерској игрици. Прелазак у нову димензију, нови простор је виши ниво у коме треба савладати препреке, као и у властитом животу. Уметник у процесу стварања пролази кроз лабораторијум, кроз рад на себи у оквиру индивидуалне митологије, кроз борбу и жртву па некада и рат, бива изложен стотинама утицаја и хирушки покрпљен, бива осуђен. Он преиспитује на том путовању себе: истражује, критикује и провоцира гледаоце постављајући их у ситуацију „играча компјутерске игре”.

Своје тело мора да се поштује!
Тело мора да се познаје да бисте радили на њему!
Своје тело не треба штедети, њиме треба владати!
Тело мора да вежба да би могло да одговори захтевима духа!
Вежбање доноси спознају свога тела-искуство телесног!
Театар МИМАРТ је први неформални, истраживачки театар код нас, настао 1984. године у Београду. Од оснивања, Нела Антоновић заједно са окупљеним уметницима из разних области, истражује креативност слободе покрета и невербалну комуникацију, за коју не постоје границе: ни језичке, ни политичке, ни културне, ни религиозне, ни географске... Аутор је четрдесетак пројеката и око 300 експерименталних перформанса, кореографија и пројеката уличног театра до 2007. године. Концепт Театра МИМАРТ је отворен процес који ствара телесну декларативну уметност. Кроз перформативни лабораторијум интуицијом се истражују феномени. Једино телом може да се уђе у феномен. Истраживање аутодраматургијом тела резултира нову позоришну естетику сигнализма уз ризик. Аформативно позориште МИМАРТ креира нови вид комуникације формирајући сопствени вокабулар где су симболи универзални језик, а ритуална структура омогућује да идеја трансцедентира.
МИМАРТ је учествовао на многим европским позоришним фестивалима: Праг, Москва, Сарајево, Гелзенкирхен, Херне, Ростов, Антверпен, Сочи, Подгорица, Љвов, Ужгород, Кијев, Осло, Напуљ, Загреб и други, као и на водећим видео фестивалима интерактивних уметности у свету.
Искуство дугогодишњег рада истраживања у позоришту Нела Антоновић публикује у две књиге Мимарт годови (2000) и Феноменологија покретом (2004).

... Као што астрономи трагају за новим планетама и животу на њима, надајући се, тако МИМАРТ трага за новим комуникацијским кодовима у позоришту. Реално, мала је вероватноћа да ће се нешто десити по први пут на сцени: нова техника игре,  неки технички реквизит, посебна глума, иновација у било ком од сегмената позоришног израза. Трагачи нових планета, трагачи историјског блага, трагачи новог у театру, сви они имају опсесивну наду да ће нешто пронаћи, да ће се нешто стварно догодити. Трагајући за новим комуникацијским уметничким кодовима стварамо аутентични позоришни вокабулар игре. Комуникација није надреална тежња, већ једноставна нужност у уметности.
Мимарт, Београд