из Циклуса драма
Југен театар, Сан Францисцо, САД
Текст и режија: Ерик Ен и Југен театар
П о д е л а:
ПОЛИ: Шејла Бероти
ОТАЦ: Норман Муноз
ЧОВЕК: Луиз Валс
ПРВИ ПРИЈАТЕЉ, ЦРВ: Макс
ДРУГИ ПРИЈАТЕЉ, ПТИЦА: Меи Ен Тео
ХОР, ПЕВАЧ: Џубилит Мур
Оркестар Југен:
Лиз Алби, перкусије, електроника
Ава Мендоза, гитара, перкусије, електроника
Мое! Стајано, перкусије
Представа траје 50 минута.
Девојка је отета из њене спаваће собе и на крају убијена, остављаући оца не само у жалости за њом већ и да доживи и види како њег лик доспева у средиште пажње у штампи. Над њој је извршено насиље – ни њена кућа, ни њено тело, ни њен ум нису заштићени од наметања и упада – превише је моћно, међутим, тек тако нестати након смрти; она мора најпре да научи да буде мртва, да се окрене против свог нападача. „Некаква стара жена са штапом, она заповеда анђелима,“ која га свлачи и везује док спава. Касније, суочава се са њим у паклу; још касније, она ће отићи у рај.
Демонске драме су традиционално хектичне, тако да ни Лепа није изузетак: она говори како о чину насиља тако и о процесу у коме се, посебно услед реакције јавности, учесници криминалног дела претварају у симболе. Невина девојка која се играла и преспавала понекад код пријатеља је „уплетена у прљаву мрежу природних означивача,“ а свет ове драме је исто тако набијен знацима које је потребно декодирати или апсорбовати. Пчела је зајашила починиоца и његову жртву, црв је змија, птице излежу жуте кошуљице, а пацов игра пијани плес са бубама.
На крају, оно што је започело као ноћна мора почиње некако да подсећа на сан, и на оно што отац каже на почетку драме, „Сневање је завијање ране.“ Вољена је спашена, сведоци су, такође, излечени.
(Синопсис: Едит Реиснер Њутон)
--
Југен театар је експериментални ансамбл, посвећен тежњи за нематеријалном суштином југена (објашњење следи). На основу темеља у јапанској но драми и кјоген комедији, ствара дела светског театра вешто обликујући оригинални материјал и истражујући драмске и књижевне класике. Представљујући свој рад у јавности и сарађујући са другима, Југен театар се надовезује на еволуцију живог извођења и неговања међукултуралног разумевања. Обучавањем и образовањем, доприноси очувању и живости завештања позоришне дисциплине.
Ју - дубок, тих, са другог света
ген - суптилан, дубок, мрачан
Југен театар је 1978. године основала Јурико Дои, како би упознала америчку публику са традиционалном јапанском естетиком. У јесен 2001. године, Јурико је уметничко руковођење пренела на три члана трупе: Џубилит Мур, Луиза Валса и Либи Зилбер. Госпођа Дои наставља да режира у својству уметничког сарадника.
Тренутно, ансамбл који предводе Џубилит Мур и Луиз Валс обележава 30-ту сезону постојања оригиналном адаптацијом Волтеровог Кандида у кјоген-стилу, и упућена му је поруџбина од стране Јерба Буена Центра за уметности да развије ново дело о деци војницима са српском редитељком Дијаном Милошевић за јесен 2010. године.
Трупа је прославила 25-то годишњицу постојања у сезони 2003-04 објављивањем публикације Двадесет пет година Југен театра – Ретроспектива, и добила Специјалну награду Круга критичара Области залива Сан Франциска као и Похвалу Јапанског министарства иностраних послова. Ова истакнута награда је додељена „онима који су достигли изврсност у тежњи и унапређењу још бољег разумевања Јапана, његове културе и народа“.
Током године Југен театар пружа могућности обуке у традиционалним формама и другим сличним радионицама са гостујућим предавачима. Осим тога, Југен театар је до сада представио многе гостујуће уметнике из Јапана, у сарадњи са Музејем азијске уметности, Генералним конзулатом Јапана, Јапанским друштвима Северне Калифорније, Њујорка и Бостона.
Бројне програме Југен театра погледа годишње 5000 људи. Публику чине љубитељи експерименталног и позоришта базираног на покрету, чланови Заједнице јапанске традиционалне уметности и други педагози/студети позоришта и азијских извођачких уметности.