представа
Лублинско плесно позориште
Лублин, Пољска
Лублинско плесно позориште и kilku.com
Режија и игра: Војћех Капроњ
Визуелни дизајн: Александер Јанас, Роберт Зајац
Музика: Конрад Хил
Продукција: Центрани театар – ЦК у Лублину
Представа траје 40 минута.
„Тачка као облик непостојања, космос, безвучна једноставна форма, подређена унутрашњој тензији и на спољашње подстицаје ствара структуру линије, која погодно оплемењена, може изазвати различите врсте емоција.“
Представа је инспирисана сликарством Василија Кандинског као и његовим теоретским радовима, посебно публикацијом „Тачка и линија у површини“.
Лублинско плесно позориште су основали Хана Стшемицка, први кореограф и уметнички директор Позоришта, и Ана Жак, Ришард Калиновски и Војћех Капроњ, чланови Групе савременог плеса Технолошког универзитета у Лублину 2001. године. Ова Група је била један од првих, независних театара савременог плеса у Пољској, и након неколико година рада развила је свој оригинални стил и постала препознатљива и призната како у Пољској тако и у иностранству. Захваљујући доследној примени њихове уметничке мисије, професионално плесно позориште је основано при Културном центру у Лублину.
Лублинско плесно позориште је предузело бројне уметничке и образовне иницијативе са циљем промовисања уметности савременог плеса као средства израза пуног интелектуалног и емоционалног потенцијала. Посебна пажња се посвећује сарадњи са институцијама културе у Пољској и у иностранству, с тим да се напор усмерава на стварање мреже центара који би промовисали савремени плес у форми сценских поставки, радионица, предавања, изложби, видео пројекција као и плесних догађаја који би се организовали у „не-театарским“ просторима.
Лублинско плесно позориште је учесник бројних фестивала и презентација у Пољској (Битом, Краков, Варшава, Гдањс, Познањ, Лођ) и у свету (САД, Швајцарска, Француска, Мађарска, Немачка, Шпанија, Русија, Литванија, Белорусија, Холандија, Финска, Тунис, Аустрија, Украјина).
Лублинско плесно позориште, самостално и у сарадњи са Групом савременог плеса Технолошког универзитета у Лублину, иницира и организује културне и образовне пројекте, као што су годишњи Међународни фестивал плесних позоришта (од 1997), Форум савременог плеса (од 2003), Шагалов фестивал у Лублину (2003), Фестивал савременог пољског плеса у Хелсинкију (2004).
--
Полазиште „Космоса“ Лублинског плесног позоришта били су теоретски радови Василија Кандинског, једног од зачетника авангарде ликовне уметности 20. века. Његови покушаји да у речи преобрази проблеме са којима се сусретао сликар апстракције, инспирисали су Капроња да обликује и отплеше кореографију која дводимензионални свет тачке и линије претвара у тродимензионални сценски модел. Покрети плесача у кубном простору, осветљени пројекцијама у боји, уроњени у музику, активирају игру форми, асиметричних и апстрактних, лишених заплета или радње „објекта за посматрање“, дела – синтезе уметности. Има извесне поузданости трагања за индивидуалним начинима изражавања у овој намери, што је типично за авангарду.
„Утопијски кругови Војћеха Капроња,“ Гжегож Кондрасјук, Gazeta Wyborcza
Кореографски деби Војћеха Капроња изненађује својим карактером. Војћех Капроњ, црпећи инспирацију за свој рад у мисли најнапреднијег руског апстракционисте, одлучио се за апсолутно апстрактну представу. Ослобођен потребе за стварањем ликова, за проницањем у „међуљудске“ или „интерперсоналне односе“, у потпуности је усмерен на форму. На сцени, покушава да себе лиши људских особина: „да се издвоји од могућих психолошких или наративних интерпретација“ ...
Kulturaenter, Витолд Мрожек