Изложбу отвара Јован Ћирилов, театролог, књижевник и један од највећих делатника српског позоришта и српске културе.

Единбуршки фестивал спада у престижне међународне позоришне фестивале. Основан је давне 1947. године, а у то време Единбург није имао стално, стационарно позориште, док сада овај град има десетак професионалних позоришта и око 300 сцена на којима се одвија један од највећих и сигурно најзначајнијих позоришних фестивала на свету. Дневно се на овим сценама, сваке године у августу месецу, одвија око 800 представа, а у град од 500.000 становника слије се око милион посетилаца из свих крајева света, па Единбург у августу изгледа као један светски креативни вашар.
Наша земља је засигурно једна од утемељитеља овог фестивала - већ 1953. године у званичном програму учествовало је Народно позориште из Београда са балетском представом „Охридска легенда“ (С. Христића) и опером „Борис Годунов“ (Мусорског). Касније, 1964. године, поново су на програму представе Народног позоришта, опет, наравно, опера и балет, а осамдесетих година у званичном програму је и представа „Женски оркестар“ (Ануј) у режији Петра Зеца. У програму Единбуршког фринџ фестивала 1994. године учествује „Госпођица Јулија“ (А. Стринберг) у режији Стеве Жигона, те 1995. Руцантеова „Мушица“ у режији Миленка Заблаћанског, а од 2000. Позоришна трупа Балкан Новипокрет представама Весне Станковић „Сан о Балкану, вилинско коло“ (2001) и „Месечеве кћери“ (2002). Овај успешни низ учешћа на овом престижном фестивалу завршава се 2003. године представом „Тишина“ (по Бекету) у режији Јелене Богавац.
Учешће српских трупа на фестивалу од 1994. године значајно помаже Европска уметничка фондација Ричарда Демарка из Единбурга.
Линда Греjeм је дугогодишњи сарадник Единбуршког фринџ фестивала и блиски сарадник фондације Ричарда Демарка. Њена активност на фестивалу огледа се кроз различите улоге: од продуцента, дизајнера, домаћина, па до званичног фотографа, како нам се и представља овом приликом.
Избор је пао на Линду Грејем, не само зато што је успешан фотограф и дизајнер, већ и због тога што је од 1994. успешно сарађивала са свим српским учесницима фестивала, што је и забележено њеним фото апаратом. 
Милован Здравковић

--

Линда Греjeм (Стирлинг, 1951), као независан фотограф ради за различите невладине организације, јавне и приватне установе, како у Великој Британији, тако и у иностранству. У центру њене пажње су репортаже, портретисање, театар, односи са јавношћу и документаристички рад. Године 1994. започела је сарадњу са Ричардом Демарком и Демарковом европском уметничком фондацијом, помажући око припремања Единбуршког фестивала. Од тада, ово се партнерство повремено настављало сарaдњом око представљања позоришта и изложби.
Године 1995. преселила се у Тузлу, у Босну и Херцеговину, где је покушала да направи мали допринос животу у ратом погођеном граду кроз фотографију и јавни рад, промовишући уметност и учествовање у њој.
До повратка у Единбург, 1997. године, представила је изложбе, музику и позориште уметника из Америке, Аустралије, Белорусије, Босне и Херцеговине, Чилеа, Енглеске, Грузије, Гане, Израела, Италије, Новог Зеланда, Пољске, Шкотске, Шведске, Украјине, Зимбабвеа и наравно Србије.
Најчешће фотографише извођаче, политичаре, шефове држава, бивше шефове држава и многе обичне људе које среће свакодневно.
Њена страст су људи, а фотоапарат је оруђе којим ту страст остварује.