Аутори: Александра ди Капуа и Андреја Тамањини
Режија и сценографија: Александра ди Капуа
Костими: Мирјана Вуковић, Хелена Пола и Александра ди Капуа

Представа траје 45 минута.

1704.
Мала и древна Република Сан Марино брани право на аутономију приликом напада спољних непријатеља, следећи при том древни мото ‘nemini-teneri’ (не зависити од никога) и објављује Превентивни рат остатку планете. Како се проглашава за земљу мира и демократије, извози овај модел тамо где сматра да недостаје, и започиње рат својом Великом и Непобедивом Војском. „Војна пешадија: три човека и млађи десетар, којима се током ратних времена прикључује добошар. Коњица: седло и бич. Артиљерија: зарђала пушка.“
Гротескни мизансцен је оптужба против апсурдности рата. Основу сценографије сачињавају војничке чизме, неколико средњовековних шлемова и дрвених сандука, израђених према слици Салвадора Далија Енигма Вилхелма Тела, у којој употреба штака додатно сугерише „распад и декаденцију“. Уз мали број костима и чизме, глумци преобликују своја тела и своје извођење, инспирисано сликом Питера Бројгела Просјаци, стварајући ликове који балансирају између фарсе и трагедије.  

Bradipoteatar употребљава комбиновано истраживање и инстинкт у свом раду. Њихове представе окренуте су према театру геста и речи: покрет и анализа текста одступају од физичких и вокалних импровизација које се обликују на основу пажљивог експресивног истраживања глумаца; редитељски приступ тежи да обједини студиозно проучавање, осећања и страст. Преовлађује гротескни кључ интерпретације/читања, који им омогућава да се крећу у распону од комичног до драматичног, следећи при том сложеност различитих гледишта/углова посматрања.

Ова представа подржана је од стране Министарства културе Републике Сан Марино и спонзорисана од стране Фондације Сан Марино.

www.bradipoteatar.com