„Ритам 20“ је перформанс који се бави темом посттрауматског (ратног) синдрома двеју држава, које су у блиској прошлости међусобно ратовале: Хрватске и Србије.
Пројекат „Ритам 20“ је својеврсно парафразирање перформанса Марине Абрамовић „Ритам 10“, од које је преузета игра ножевима. У свом перформансу, она игра сама са собом, контролишући властито тело и властиту свест, према себи и за себе.

У пројекту „Ритам 20“ исту игру изводе два перформера са нагласком на свести другог, и без могућности контроле тела и свести тог другог. Дакле, од себе и за другог.

Истражујући однос моћи и немоћи, говори се о нож'астој историји двају суседних народа, који језиком припадају Јужним Словенима.

Језик, који служи као мост комуникације, постаје зид који се руши кроз перформанс.
Апсурд рата и насиља успоставља се и иронизује путем поља политике и спорта. Та два поља се разумеју кроз даље генерисање насиља и насилничког понашања: мржње, насиља, глупости. „Ритам 20“ бележи и алармира о присуству овог феномена.

Кроз текст који изговарају извођачи, они описују ко су, где су боравили у ратном времену и шта је то што по њиховом мишљењу повезује Хрвате и Србе, како су дошли до уметнице Марине Абрамовић и зашто изводе игру ножевима.

Перформанс „Ритам 20“ премијерно је изведен на VII Данима хрватског перформанса у Вараждину, на тргу испред Градске куће.