Жири 13. ИНФАНТа у саставу Каталин Ладик глумица, перформер и песникиња, Андреј Вулфинг позоришни редитељ и директор театра Конзол из Гелзенкирхен и председница жирија Јелена Богавац позоришна редитељка погледали су од 25. јуна до 2. јула петнаест представа.

Пре свега посебно похваљујемо селекцију овогодишње селекторке Неле Антоновић, која је била врло добра и квалитена. Не само у главном већ и у пратећем програму указала је на постојање великог спектар промишљања нових позоришних форми. Представе које су деловале на различит начин на наш ум или на нашу осећајност, те тако указале на основни поларитет тенденција савременог театра.

Жири је био у позицији која је истовремено веома пријатна и веома тешка. Пријатно је било уживати у брилијантним представама, а тешко поредити, издвојити и наградити неке од њих те формулисати награде.

Сваки префромер који не буде сада поменут, може бити сигуран да је својим радом изазвао и заслужио наше интересовање и пажњу.

Жири је након дужег разговора, најзад једногласно доделио следеће награде:

За представу у целини, „Антигона“, театра Бетон хала из Београда, у режији Иване Вујић. Ова представа је по нашем мишљењу оно што бисмо могли назвати „правим театром“ колико год то дискутабилно звучало. Користећи са мером готово сва позоришна средства каква су експресивна глума, кореографија, музика из различитих периода и различитих стилова, документарног видео матерјала  а са циљем да унапреди брехтовски поступак обогаћујући га искуством нашег времена и простора. Показала је да су све базичне људске приче актуелне и данас, унапређене садржајем и сензибилитетом наше реалности. 

За допринос у истраживању посебних сегмената позоришног израза награде додељујемо представама „Девојка која иде у рај“ театра из Мађарског града Јазберења  аутора Тибора Варсегија и представи  „Бодy фрагментс“ Лабор театра из Немачке у режији Зигмара Шредера. Ове представе су на диферентан начин показале могућност третмана позоришног простора постигавши лепоту у визуелности.

За истраживање могућности граничних позоришних области награду додељујемо представама „Певам као да сам птица“ Плавог позоришта из Београда у режији Ненада Чолића и „Хандле wитх греат царе“ ауторке Далије Аћин из Београда. Обе представе користећи се опозитним експерименталним поступком уверљиво су истраживале могућност формалног и квалитативног мењања позоришног чина показујући пут даљем преиспитивању истовремено упуштајући се у ризик да пређу границу до сада освојене позоришне праксе .