ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА ИНФАНТА
изложба фотографија
Бранислав Лучић, Србија
Инфант је настао као активан одговор на нестанак југословенског фестивала Мало позорје, које је постојало две деценије, и жеље да, у времену неподесном за културу и комуникацију, отворимо сасвим нови простор за размену културних вредности са светом, да оној малој али значајној стваралачкој енергији младих, која обликује нешто ново код нас, обезбедимо адекватан контекст како би стекли праву информацију о себи, свом производу и новим позоришним иновацијама, било онима који се заснивају на неким класичнијим елементима или оним који уводе технолошке, медијске и друге иновационе облике.
Инфант фестивалу као огледном простору новог театра интересантни су само неуобичајени облици театра који промовишу нове значењске категорије и ремете класичне сазнајне клишее. Такође, они који својом субверзивношћу знатно нарушавају хоризонт очекивања, руше устаљене норме. Оно што је посебо битно за ову врсту позоришне праксе је висока свест о процесу рада и уметничком чину. И она, не само да је критична спрам етаблираног позоришта, него и радикалнија у критици друштвених негативности и појава. Поред овога, овај фестивал би требало и да укаже на кључне линије развоја новог и алтернативног театра, као и да оцрта разуђеност трагања, велики уплив технологије, машина, компјутера и медија којима човек постаје протеза. Такође, да кроз разне облике деловања изнова потврђује колико је важнији процес истраживања при настанку представе чак и од самог артефакта и колико је гледалац-учесник стављен у сасвим нову, активну и одговорну позицију.
Програмска структура фестивала знатно се разликује од сличних фестивала код нас. Сачињена од мноштва сегмената она у себи обједињује разноврсне програме: од целовечерњих предства у главном програму, уличних спектакала, преко радионица, изложби, перформанса, симпозијума, до фестивалских продукција. Разуђена фестивалска пракса потврдила је више него очигледно потребу континуираног неговања продукцијског сегмента фестивала. Инфант продукције су кључни аргумент у суштинској размени уметничких идеја, артефаката, јер не само да потврђују ниво наших продукција, него у контексту иностраних фестивала указују на озбиљне потенцијале стваралаца новог театра.