Жири 40. интернационалног фестивала алтернативног и новог театра - ИНФАНТ, у саставу др Петар Зец, председник, мр Наташа Миловић и Аттила Антал једногласно је донео следеће одлуке:
1. Награда за најуспешнији експеримент, односно представу у целини (диплома и новчана награда) додељује се представи Розамунда, позоришта Хотел Булић из Хрватске.
Редитељка Сенка Булић је у представи моћних глумачких креација и раскошне визуелне лепоте сугестивно сценски приказала вечну мистерију мушко-женског односа. Глумица Тихана Ћулафић као Розамунда у садејству са Марком Циндрићем у улози Фулвија, разапета је жудњом између сензуалног и интелектуалног, сновидног и тривијалног, јагода и крви, између пса и вука. Представа Розамунда чулно-когнитивно преноси филозофију нобеловке Елфриде Јелинек на редитељски промишљен, сензитиван и дубоко истинит начин. Међусобна доследна разиграност равноправних сценских елемената – глумачке игре, визуелности и звучне слике – гради целину која својом емоционалном снагом суочава и освешћује најдубље пориве, жеље и страсти кроз вечни агон мушко-женског принципа у стриндберговском прождирању полова.
2. Награда за најоригиналније истраживанје једног од сегмената позоришног језика (диплома) равноправно деле представе:
Заношење (или Покретање нагона) Кит Џонсон X-act из Данске и Све је то погрешно, Позоришта „Имовина“ и позоришна трупа „Лајка“ из Белгије.
У представи Заношење, играчица и кореографкиња Кит Џонсон у свом извођењу сведеним средствима и експресивном побуном тела на минуциозан и стилски рафиниран начин дочарала је тескобу женског либида спутаног савременом цивилизацијом. Vagina Urbi et Orbi.
У представи Све је то погрешно, крхка али свесна Коба Рајкварт беспоштедно критикује нови светски поредак са једноставним изражајним средствима – таблом и кредом. „Медиј је порука“.
3. Награда за изузетну експресивност на граничном подручју између позоришта и осталих уметности, или ствалаштва у најширем смислу (диплома) додељује се равноправно представама:
Сад сам Lucky, Емант – Институт за афирмацију и развој плеса и савремене уметности из Словеније и „једна мистериозна Ствар, рече e. e. kaмингс*“, „Шта рећи о Пјеру“, „Олимпија“, Вера Мантеро и О румо до фумо из Португалије.
Кореограф и извођач Матија Ферлин телом призива дух поезије словеначког барда Сречка Косовела. Рањиво тело извођача упрљано пепелом, својом виртуозношћу и силином покрета увек изнова преживљава пакао стварања. Тело изгара, тело се жртвује, тело се прочишћава. Апотеоза речи и телу. Уметност као исцељење и посвећење.
Вера Мантеро и њен сценски триптих преко осмишљене драматургије тела уводи нас у свет филозофије, социологије и сликарства. Португалска уметница славећи тело потврђује да Нагост није голотиња, реинкарнирајући Монеову Олимпију.
4. Похваљујемо студенте четврте године глуме у класи професора Дејана Цицмиловића Факултета уметности у Приштини – Звечан за неговање лепоте сценског говора (под вођством проф. Адријана Виденовић) и покрета (Вера Обрадовић и Миодраг Крчмарик) у најизвођенијој Шекспировој комидији Сан летње ноћи.
Чланови жирија:
Др Петар Зец, председник Наташа Миловић Аттила Антал
Нови Сад, 1. jул 2013.