Једна од најпознатијих и најизвођенијих Шекспирових ренесансних комедија о погрешним љубавним везама, сновима, магији, настоји да продре у срж значења мушко-женских односа. Специфичност ове представе је да је могуће изводити је било где, пошто сценографија не постоји. У први план је стављена глумачка игра, глумац и његова способност трансформације, о чему говори то да 16 ликова тумачи 8 глумаца. Представа „Сан летње ноћи“ рађена је за потребе колоквијума из предмета Глума у оквиру истраживања позоришних жанрова, али је доживела и свој сценски живот. До сада је изведена преко 10 пута. Победник је фестивала студентских позоришта УРБАН Фест у Нишу, ревијално је учествовала на Фестивалу омладинских позоришта у Вишеграду. Извођена је на Позорју младих у оквиру Стеријиног позорја у Новом Саду, затим у Народном позоришту у Београду, Дому културе „Студентски град“ у Београду…Једна од најпознатијих и најизвођенијих Шекспирових ренесансних комедија о погрешним љубавним везама, сновима, магији, настоји да продре у срж значења мушко-женских односа. Специфичност ове представе је да је могуће изводити је било где, пошто сценографија не постоји. У први план је стављена глумачка игра, глумац и његова способност трансформације, о чему говори то да 16 ликова тумачи 8 глумаца. Представа „Сан летње ноћи“ рађена је за потребе колоквијума из предмета Глума у оквиру истраживања позоришних жанрова, али је доживела и свој сценски живот. До сада је изведена преко 10 пута. Победник је фестивала студентских позоришта УРБАН Фест у Нишу, ревијално је учествовала на Фестивалу омладинских позоришта у Вишеграду. Извођена је на Позорју младих у оквиру Стеријиног позорја у Новом Саду, затим у Народном позоришту у Београду, Дому културе „Студентски град“ у Београду…
--

„У љубави правој никада ништа није текло глатко“
На Позорју младих имали смо прилику да видимо представе по текстовима многих „наших очева“ – Софокла, Еурипида, Достојевског, Диме, Чехова... Незаобилазног Шекспира и његов Сан летње ноћи видели смо у издању студената треће године глуме Факултета уметности Приштина – Звечан. […]
У класичним костимима, изговарајући Шекспиров текст, игра студената одликовала се посвећеношћу тексту и (углавном) „племенитом“ шмиром. Стога одмах треба поменути Младена Миљковића, који је у тумачењу препотентног и егоистичног Вратила прекинут аплаузом. Посебно је било занимљиво посматрати га и након трансформације у магарца, што је постигнуто без маске или било каквих реквизита, већ искључиво телесном игром. Духовити су били и Владимир Јоцовић и Марко Павловић у улогама Лисандера и Деметра, уневши младалачке, готово тинејџерске ноте у роле заљубљених младића. Парирале су им дивне, наизглед крхке, а заправо врло живахне и помало неуротичне Наташа Станковић и Петра Димитријевић у улогама Хермије и Хелене. У вилинском народу, централни лик Пука поверен је Милени Антанасковић, која је готово акробатски пригрлила улогу вечног детета и мештра од комедије. Здравко Савић подсећао је на Руперта Еверета из филмске верзије Сна, а његове сцене са Антанасковићевом одисале су хумором и добрим фазонима. С њим се обрачунавала Наташа Милосављевић у улози Титаније, која је овом лику пришла с добром дозом ентузијазма и гламура.
Савић се појавио и у улози Тезеја, Милосављевићева као Хиполита, Јоцовић као Петар Дуња (још једна улога на коју је публика сваки пут реаговала), Павловић као Фрула, Станковићева као Грашков цвет, Димитријевићева као Слачица и Паучина, а Миљковић је, осим Вратила, играо и Егеја. Моћ трансформације младих глумаца била је за сваку похвалу, а оваквим кастингом скренули су пажњу и на људску подвојеност, одлике имагинативног и приземног као подједнако заступљене у сваком од нас. […]
Никола Степић