У представи „Само једном и никад више говоримо вам ко смо, зато умукните и слушајте“ (Имовина/Копергитерај) спалила је барбике и анализирала шта други мисле. У следећој, „Побуна тинејџера“ (Имовина/Копергитерај), наговештавала је да ће се преобразити у врећу костију и посматрала је одрасле као да су животиње у кавезу. Коба Рајкварт сада има 18 година и зна да је много тога погрешног у свету. Потребно је само да га се дохвати. Боље се изражава писмено него усмено, тако да записује по поду почевши од себе: Девојка, 18 година, Белгијанка. Мршава, али не анорексична. Самохрана мајка, тако да се нема много пара. Да ли то има неке везе са финансијском кризом? Шта је са глобалним загревањем, усамљеношћу, моћи мултинационалних компанија? И шта може да учини како би то разрешила? Ни све ни ништа. У представи „Све је то погрешно“ Коба се суочава са свиме сама, уз малу помоћ пријатеља. Она бира и остаје доследна у својим изборима.

О представи „Све је то погрешно“
„Пре него што сам почео да радим на овом пројекту, схватио сам да он обухвата више аспеката који ме привлаче. Најпре, желео сам да радим са Кобом. Она игра у представама 'Само једном и никад вишеʼ и 'Побуна тинејџераʼ и волим њено присуство на сцени. Сада је напунила осамнаест – доспела је у године у којима се улази у 'велики светʼ и осећа притисак доношења важних одлука. Коба је и одличан писац, али тренутно има блокаду. Зато сам осмислио представу у којој се она бави ониме што је спречава да пише и све то преображава у уметничко дело.
Када је реч о Позоришту 'Имовинаʼ (Ontroerend goed), желео сам да пронађем начин да се направи интимна представа [...]. Заинтересован сам за различите начине представљања животног искуства једне особе – његовог или њеног универзума – без употребе класичних техника монолога. У том смислу сам посматрао Кобу као уметницу, а не као глумицу. Желео сам да она користи њен лични израз - што је писање - и да у потпности има власт над тим чином. Мислим да интимност овде лежи у чињеници да је она тамо, сама, само са кредом и платном. Притом допушта гледаоцима поглед у сопствена размишљања и осећања. То је веома рањива позиција, али она је савладава са великом животном снагом.“
Александер Дефринт, редитељ
--

„Жива демонстрација како чин писања, стварања и описивања може понудити неки смисао; чак и у најстрашнијим временима.“
Скотсмен *****

„Одмерено, контролисано и беспомоћно, Позориште Имовина успева у стварању нечега што се увлачи под кожу и постепено брише наше очајање у односу према свету.“
Јангер тиатер ****
--

Коба Рајкварт (1994) први пут је окусила театар у радионици позоришта младих Копергитерај. Са 13 година, наступала је у хит-представи Позоришта Имовина „Само једном и никад више“, која је одвела на пут око света. У 2010. години играла је у наставку „Побуна тинејџера“. Представа „Све је то погрешно“ њена је трећа продукција са овим позориштем. Планира да упише студије лингвистике на Универзитету у Генту.

Зек Хеч (1990) најпре се сусрео са Позориштем Имовина као гледалац представе „Само једном и никад више“. Одушевљење га је подстакло да се пријави на праксу као асистент редитеља на представи „Историја свега“. Представа „Све је то погрешно“ друга је по реду на којој сарађује са Имовином. Тренутно студира драмске уметности на Универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу.

Александер Дефринт (1977) започео је да се бави сценским уметностима као тинејџер у позоришту младих Спилтеатер. Недуго након тога постао је један од суоснивача Позоришта Имовина као колектива песника који је преобразио у успешну трупу. Написао је и режирао већину продукција трупе, укључујући „Порортрилогију“, „Твоје лице без осмеха“, „Само једном и никад више“, „Побуна тинејџера“, „Неосвојиво“, „Под утицајем“, „Унутрашњи свет“, „Ти – у игри“, „Историја свега“ и „Публика“. Сарађивао је са познатом белгијском трупом STAN и одржао је бројне радионице широм света.