„ШТА РЕЋИ О ПЈЕРУ“, „ОЛИМПИЈА“
„једна мистериозна Ствар, рече е.е. камингс*“
Шминка: Алда Салавиза (према цртежу Карлоте Лагидо)
Реквизити: Тереза Монталвао
Оригинални дизајн светла: Жоао Пауло Шавијер
Адаптација светла и руковођење: Бруно Гаспар
Извршна продукција: Култургест 1996, „Омаж Џозефини Бејкер“
Пројекат су подржали: Casa da Juventude de Almada; Forum Dança; Re.al / Amascultura
Трајање: 20 минута
  |
Соло представа „једна мистериозна Ствар, рече е.е. камингс*“ настала је у јануару 1996. године, у оквиру догађаја „Омаж Џозефини Бејкер“ организованог од стране позоришта Култургест у Лисабону. У својој визији живота и рада црне играчице и певачице прве половине 20. века, Вера Мантеро је одабрала шири приступ, изван лица Џозефине Бејкер. У програмској књижици је навела: „Има једна ствар коју бих хтела да пронађем или створим: огроман простор у коме преовлађују богатство и дух... [...] Тај дух о коме говорим нема тежњи да поништи тело и не стиди се телесних жеља или свог пола, то што жели јесте да искорени бахатост, страховиту неразумност, дубоко игнорисање, сиромаштво хоризонта, материјализам итд, итд. (нажалост, изгледа да је листа дугачка...)“
* Шта је заиста рекао о Џозефини:
„једна мистериозна Ствар, ни примитивна ни цивилизована, или изван времена, у смислу у којем је емоција изван аритметике“
--
Вера Мантеро је студирала класични плес код Ане Масколо и била чланица Балета Гулбенкијан између 1984. и 1989. године. Кореографијом се бави од 1987, а од 1991. године своја дела приказује у Европи, Аргентини, Бразилу, Канади, Сингапуру, Јужној Кореји и САД-у.
Из свог кореографског рада Вера Мантеро посебно издваја соло комаде „Можда да најпре игра а потом размишља“ (1991), „Олимпија“ (1993) и „једна мистериозна Ствар, рече е.е. камингс*“ (1996), затим колективна остварења „Испод“ (1993), „За досадну и дубоку тугу“ (1994), „Поезија и окрутност“ (1998), „Све до тренутка када ће Бог бити уништен екстремним практиковањем лепоте“ (2006) као и последњу представу „Почеће да нам недостаје све што нам није потребно“ (2009).
Од 2000. године посвећена је и вокалном извођењу, при чему њен певачки репертоар обухвата дела неколико аутора као и експерименталне музичке пројекте настале у сарадњи са другим уметницима.
Позориште Култургест у Лисабону организовало је 1999. године једномесечну ретроспективу њених до тада насталих комада, која се одвијала под називом „Месец март, Верин месец“.
„Изједање сопственог срца“, дело које је настало у сарадњи са вајаром Рујем Кафезом, представљало је Португал на 26. бијеналу у Сао Паолу 2004.
Вера Мантеро је 2002. године одликована наградом Алмада, коју додељују Министарство културе Португала. Престижну награду Гулбенкијан за целокупни допринос уметности добила је као извођач и кореограф 2009. године.