Компоновање музике: Акош Селевењи (саксофониста и поли-инструменталиста)
Изводе: Јожеф Нађ и Акош Селевењи
Дизајн светла: Реми Никола
Асистенција: Кристијан Шелтенс
Сценографија и реквизита: Клеман Дира, Жилијен Флето и Александр Де Монте
Звук: Жан-Филип Дипон
Технички и менаџер светла: Кристијан Шелтенс
Менаџер звука: Жан-Филип Дипон
Менаџер сцене: Силвен Блоко
Менаџмент гостовања: Мишел Кјалво
Прес и маркетинг: Мони Ле
Прва поставка „Врана“ представљена је 11. јуна 2008. године у Театру де буфе ди норд у Паризу, поручена за „Festival Jazz Nomades – La Voix est Libre“ / Продукција „L’Onde & Cybèle“.
Прва представа у дужој верзији изведена је 20. и 21. марта 2010. године на Позоришном форуму Мејрин у Швајцарској.
Продукција: Национални кореографски центар Орлеана
Копродукција: Позоришни форум Мејрин, Швајцарска
Уз подршку Националне сцене Орлеана
Ова представа је добила посебна средства за уметничко остварење Града Орлеана како би била изведена на Фестивалу у Авињону.
Национални кореографски центар Орлеана добио је субвенције Министарства културе и комуникације - DGCA – DRAC центра, Града Орлеана, Регионалног центра, Департмана Лоаре. Добио је помоћ Француског института (агенције француског Министарства спољних послова за културну делатност изван Француске) за извођења у иностранству. Национални кореографски центар Орлеана,, чији је директор Јожеф Нађ, члан је Асоцијације националних кореографских центара (ACCN).
Представа траје 60 минута
    |
Готово све мале сценске форме, којима се Јожеф Нађ посвећује од пролећа 2008. године, иду трагом прве (Entracte, 2008), свака на свој начин понављајући и акцентуирајући једну од њених централних – ако не и централну – тема: довођење музике и плеса у најтешњу могућу везу, њиховог стапања у тачку потпуне равнотеже, чинећи незаменљивим било један било други део од којих сваки има одређену улогу у генези онога што постаје подвиг, представа. А да би се продубило ово истраживање, слободна импорвизација долази овде до пуног изражаја – са унапред претпостављенима јединственошћу и тренутачношћу, оним непредвидивим и непоновљивим. И све то захтева од обојице протагониста, у смислу предусретљивости и доступности, отвореност према другоме, према другости али и према садашњем тренутку.
„Представом ‘Вране’ Јожеф Нађ и Акош Селевењи, саксофониста и мулти-инструменталиста, настављају међусобни дијалог, окрећући се Природи властитих религија стечених по рођењу. Као што и сâм назив сугерише, представа је настала на основу стрпљивог, минуциозног истраживања и посматрања врана, посебно оног пролазног тренутка када птице дотичу тло, када долази до транзиције између лета и хода. Трећи партнер је позван да се прикључи овом музичко-плесном дијалогу, да се изрази, ‘реагује слободно’, уведе глас у његову тишину: црна слика, течни сјај, који уз помоћ ткања музичких и кореографских гестова оставља свој траг, постајући сведок или хватајући отиске ногу врана у пролазу. И тако, својим одиграним покретима Нађ се одаје покрету који постепено запоседа његову шаку, лике, руку а затим и читаво тело у току ове импровизације – стање које тежи да досегне је припрема за сликовни гест. Његово ‘постајање птицом’ стапа се са његовим ‘постајањем кистом’.“
Мирјам Блоде
Од оснивања своје плесне компаније 1986. године, Јожеф Нађ је реализовао 19 плесних комада, који су извођени у Француској и многим другим земљама (Велика Британија, Аустралија, Хонг Конг, Јапан, Норвешка, Шведска, Немачка, Шпанија, Португал, Бразил, Италија, Аустрија, Литванија, Румунија, Украјина, Колумбија, Швајцарска, Сирија, Сједињене Америчке Државе, Грчка, Словачка, Мађарска, Србија, Белгија...).