| среда, 29. јун 2011. | 22.00 / Музеј Војводине, Музеј савремене уметности Војводине, Дунавски парк |
Сценографија и дизајн: Мишел Матје
Визуелно решење и реализација: Лин Тине, Филип Артуа
Музика: Мишел Донеда, Гиљом Блез
Светло: Жан-Марк Ришон
Режија: Алберто Бирнишон
Продукција: Жан-Пол Местр
Извођачи: Жилијен Шарије, Гари Жан,
Раже Идриси, Карол Лариј, Мишел Матје,
Жили Пишаван,
Квентин Зислинг
Трајање: 125 минута
Спомен-парк
У представи је реч о путовању – у дословном и пренесеном значењу – у један пејзаж угрожених врста, који је нажалост све чешћа и присутнија појава. То је посета једном парку, насталом на случајно конфигурисаном земљишту, у оквиру рељефа који се ту затекао, у коме се гледалац сусреће са пред-постхумним, а опет блиским, створењима, која већ одавно настањују његово сећање и прогоне његову будућност... из простог разлога што предсказују његов крај.
Тако је човек прва врста коју посматрамо, усредсредивши се на слушање у овом истраживању. Поетски, политички, носталгични текстови или клетве иду раме уз раме са резултатима научних студија. На крилима музике нижу се позориште, инсталације, перформанси, песничке и плесне акције, сцене под маскама... Путовање на тај начин преплиће, поново их измишљајући, различите начине остварења контакта између глумца и његове публике.
Представа се одвија како унутра тако и напољу. Путовање под двојном палицом главног водича и његовог немирног помоћника променљиво је како у времену тако и у простору, наслоња се на позориште, на музеј, може да се постави у парк или у индустријски парлог....Током последњег извођења у селу Сен-Лоран ан От-Гарон, омогућило је његовим житељима да открију места која су по навици престали да виде, а управо тако, парадоксално, то пропитивање – о ономе шта смо у опасности да изгубимо – отвара, без нашег знања, врата ономе шта поново откривамо.
--
Театер делакт
Театер делакт, настао у години метежа 1968, био је од почетка јасно опредељен за раскид са консензусом позоришта свог времана. Проналазивши инспирацију у методима Гротовског и Барбе, слушајући политичке позиције Ливинг театра, постепено је пронашао сопствени театарски приступ и израз. Дубоко увучен у ковитлаце друштва у којима живимо, намеравао је и да посматра и да буде нека врста катализатора, предзнак за надолазеће кризе и чинилац у убрзаном произвођењу катарзе. Ово је довело до поновног промишљања гласа сваког играча/гледаоца у јединственој инсценацији. Као интеракција свих сценских параметара, Театер делакт је полифона форма, која представља одмор за очи и израз је маште гледалаца. До сада је реализовао педесетак представа, на отвореном и у затвореним просторима, на класичним сценама фронтално, у фрагментарној форми, или као шетње.
Естетика Театра делакт понекад је слична скулпторским инсталацијама или перформансима. Театер редовно сарађује са познатим музичарима у пољу импровизоване музике. Његов репертоар је прилично еклектичан; од Еурипида и Жана Женеа преко Мишиме, Хајнера Милера и Едварда Бонда, проналази постојаност у трагичној дубини и моћи изгреда ових аутора. С времена на време производи сопствена остварења, која су заснована на импровизацијама или сценским решењима њихових протагониста.
Осим тога, у сопственом простору „Ринг“ у Тулузу, Театер делакт реализује курсеве за младе глумце и остале позоришне делатнике. У својој образовној делатности претежно се фокусира на савремене трендове у позоришту.
