| среда, 29. јун 2011. | 21.00 / Позориште младих, Велика сала |
Концепт / Интерпретација: Клеман Леј
Драматуршка помоћ: Јасна Леј-Виновршки
Музичка сарадња: Никола Шедме
Музика: Дејвид Бирн
Костим: Јавно у приватном
Дизајн светла: Рут Валдајер
Продукција: Компанија Јавно у приватном
Захваљујући: Зофијензеле, Танцтаге,
Фестивал Арданте, Dock 11, CND Paris
Трајање: 45 минута
Allege
То је старац који би био дете које би било жена. Стављати ствари једне у друге, пресипати и вадити и стављати једне у друге ствари, масу и играчке. Стварати мехуриће речи без значења, ти мехурићи су веома значајни.
То је мајмун који би био пас који би био пуж. Режирати простор, стварати мртве природе, давати смисао свему што још увек изгледа произвољно, доводити значење у његов поредак. Изгледа насумично, али је и о томе тако.
Оно што пишем о томе није оно што јесте. Близу је ономе што мислимо да јесте, то није начин за будућност нити култура за садашњи тренутак. То је пет стотина навода прерушених у нове пластичне боце. То није геометријска демонстрација. То није о Клеману Леју, то није рок-концерт иако би то било дивно. То не само да се дешава него се и не дешава, то није амбивалентно.
Започело је 2002. године и још није завршено: најпре је био квартет, онда трио 2004, па је постао дуо, поново прешао у трио 2007, а сада је соло, изгубили смо људе успут, било је тешко, само сам ја остао, покушавајући још увек. У просеку, изгубили смо мање од једне особе годишње тако да, мислим, имам још годину дана да одем, онда ћу видети, можда ћу се оканути тога.
--
Јавно у приватном
Јавно у приватном истражује, промишља и доводи у питање друштвене, политичке и културне структуре, као и индивидуалну позицију у оквиру њих. Циљ компаније Јавно у приватном је да прошири границе кореографског језика, интригирајући другачије размишљање, перципирајући и промишљајући о сопственом и другим медијима. Њихов најбитнији циљ је, ипак, даљи развој кореографије као савремене уметничке форме. Компанију Јавно у приватном основали су 2008. године у Берлину Јасна Леј-Виновршки и Клеман Леј. www.publicinprivate.com
(…) Клеман Леј представља себе у овој представи када помене: „То сам ја“, а онда скочи на сто – позоришну сцену и каже „а ово је филозофија“ како би повезао филозофију и представу, које представљају области у којима се школовао и за које се као играч занима. Онда скида одећу и полива се водом, у смислу очишћења, прекида везе и ограничења како би стекао спокој.
Понављање, понављање и понављање!
Пуњење водом чаша и флаша и онда њихово пражњење, писање по табли и брисање неколико пута и непрекидно заливање биљчице, све то представља бесконачне споне са свакодневним животом и истовремено покушај да се покаже људско биће испуњено надом у будућност.
Представу прати песма Дејвида Бирна Као што људи чине, која заједно са другим елементима на сцени доказује ову тврдњу. Понављање узорка живота од постанка света које ће трајати до његовог краја за свакога на мање-више исти начин:
„У милион година, у милионима домова,
Мушкарац је волео жену, дете се родило,
Научило је како да повређује, научило је како да плаче,
Као што људи чине.“
Елахех Хатами, плесни критичар
