| уторак, 28. јун 2011. | 22.00 / Позориште младих, Велика сала |

Рефлекторка
Шта је „изглед“? То су спољашње појаве попут шминке, боја, светлости и сенке... То је пролазна „празна“ површина, која дозвољава људима не само да примете једни друге него и да се препознају, па чак и заљубљују. У својој соло представи за коју је одабрала назив Рефлекторка (Die Scheinwerferin у оригиналу) визуелна уметница и перформерка Наоко Танака користи светлост и сенку како би открила нове димензије „света појава и света реалног“. Танакине слике постављају питања у вези са њеним властитим искуством поремећаја у исхрани. На столу за ручавање лежи лутка која је прецизна минијатура уметнице. Уз помоћ лутке, уметница се вештачки дистанцира од свога тела и од сузбијених искустава и отиска се на фиктивно путовање у своју унутрашњост са џепном лампом у руци. Овај мали сноп светлости је тај који преузима главну улогу у комаду. Танака овде, заправо, користи једноставна средства, уз помоћ којих успева да створи фасцинантне измишљене слике потиснутих сећања, које извиру из бујне шуме која као да израста испод обичног стола за ручавање. Њен моћни „илузорни свет“ светлости и сенке заузима читави простор, тече и нестаје.
Танака представља слике које сâма види по први пут, преобраћајући се у рефлекторку, наиме ону која исијава светлост. Она тиме показује да гледање не може бити ништа друго до субјективни чин.
Улога гледалаца у Танакином комаду није пасивна. Бујице „појава“ које их преплављују у току представе имају за циљ да изазову њихове личне асоцијације. Путовање које је уметница предузела као своје властито постаје, чини се, уверљиво искуство за било кога.
--

Наоко Танака
Наоко Танака је студирала сликарство и ликовне уметности на Универзитету ликовних уметности у Токију и, добивши стипендију, на Академији уметности у Диселдорфу. У Немачкој је дошла у додир са локалном плесном сценом.
Њен рад је приказан, између осталог, у спрези са Бијеналом уметничког филма у Музеју Лудвиг у Келну, „Уметничком наградом Емпрајз“ у НРВ-Форуму у Диселдорфу и у Музеју Баден у Солингену.
Од оснивања уметничког колектива „Лудика.“, заједно са кореографкињом Морган Нарди 2001. године, Танака ствара сценске перформансе и плесне инсталације у којима су кореографија и визуелна уметност међусобно тесно повезане. „Лудика.“ је са својом последњом продукцијом Угао учествовала на Плесној платформи Немачке 2010.
Наоко Танака је такође учествовала у пројекту COLINA2005 – Collaboration in Art у организацији плесне куће Танцхаус НРВ у Диселдорфу и у пројекту Урбани фетиши (који је иницирао Онг Кенг Сен) у Танцквартјеу у Бечу.
Актуелни рад Рефлекторка њена је прва соло представа, коју је сама и режирала. Овим комадом Наоко Танака спроводи проучавање, фокусирано на експерименталне и уметничке могућности покрета које су још увек скривене у извођачким уметностима.