Програм | Концепт | Историјат | Архива | Издаваштво | Спонзори | Билтен | Контакт | Награде

српски / english
ИНТЕРВЈУ С УМЕТНИКОМ
Виа негатива, Словенија/Србија

| понедељак, 27. јун 2011. | 17.00 / Позориште младих, Мала сала |


Питања базирана на тексту др Бојане Кунст (Powerlessness of Radical Consumption, 2009), у адаптацији Бојана Јаблановца
Одговори: Кристиан Ал-Дрoуби и Бојан Јаблановец
Извођачи: Кристиан Ал-Дрoуби и његов гост
Концепт и режија: Бојан Јаблановец
Продуцент: Шпела Трошт
Продукција: Виа негатива, 2009, уз подршку Министарства културе Републике Словеније и Града Љубљане
Трајање: 50 минута


Представа-интервју Кристиана Ал-Дроубија
Представа-интервју отвара питања о политичкој немоћи радикалних уметничких пракси, о исповедању као медијском спектаклу, о императиву задовољства у савременим постиндустријским друштвима, о импотенцији комуникације, о немогућности субјективизације итд.
Питања базирана на тексту др Бојане Кунст продиру дубоко у проблемско језгро, које је одувек центар интересовања Виа негативе.
Разговор са Кристианом у форми класичног интервјуа обично води позната личност (испитивач) из локалне заједнице, у којој се представа изводи. На питање о његовој немоћи у савременом постиндустријском друштву, Кристиан одговара као перформер – расправља и брани своја веровања не само речима већ и целим телом.
--

Виа негатива
Виа негатива је међународни пројекат у пољу извођачких уметности. Свој рад фокусира на однос између извођача и публике у стварном времену и простору. Бави се односом између сложеног тока гледишта, очекивања, судова, закључака, признања, стереотипа, заблуда, предрасуда, толеранције или нетолеранције, знања и недостатка истог; све ово изазива различите емоционалне, рационалне или ирационалне одговоре. Није важно шта су предмет или прича представе, ми увек трагамо за ситуацијом која покреће овај однос и држи га будним. Занима нас жива уметност која постоји због питања а не због одговора. Све ово чини наше извођачке стратегије све разноврснијим: театар, предавање, плес, видео, радикална телесна пракса, галеријски пројекти... Осећамо да смо најстварнији када дотичемо оно шта се не може више рационализовати, када не морамо више да се претварамо да разумемо нешто што заправо не разумемо. Радимо као колектив у коме се сваки појединац бори својим разлозима, својим телом и храброшћу, својом имагинацијом и умом, својим вештинама и енергијом за свој властити смисао и позицију на сцени.