Играју:
Милена Ђорђевић
Јевгенија Јешкина Ковачевић
Дејана Миладиновић
Снежана Милојевић
Милена Моравчевић
Марија Опсеница
Даница Ристовски
Соња Живановић

Режија: Бојан Ђорђев

Драматуршко теоријски савет: Ана Вујановић
Дизајн сцене: Синиша Илић
Дизајн костима: Маја Мирковић

Представа траје 70 минута.

Писање је за мене територија беса, територија борбе у којој непрестано покушавам да се измакнем моделима и присилама, не само кроз оно о чему пишем, већ и како пишем.
  Ивана Сајко

„Жена-бомба“ је по речима Иване Сајко монолог жене-бомбе, безименог политичара, његових телохранитеља и љубавница, бога и хора анђела, једног црва, Мона Лизе Леонарда да Винчија, двадесет пријатеља Иване Сајко, њене мајке и њеног ја.
Ивана Сајко је овај монолог написала као реакцију на писмо једног управника
позоришта који је одустао од извођења њеног комада због светских прилика и тероризма.
Представа „Жена-бомба“ Бојана Ђорђева је нека врста сценског есеја на тему
тероризма. Ђорђев покушава да успостави драматургију постструктуралистичког театра у глави гледаоца која је скоро истоветна драматургији помодног постдрамског театра. Обе драматургије рекреирају принцип једнако лебдеће позорности из психоаналитичке херменеутике где аналитичар слуша анализирану особу тако да не разуме одмах оно што она говори.
У „Жена-бомба“ гледалац покушава да монтира у глави велику количину информација која му се немилице сервира и да дође до једног тумачења. До разумевања текста представе гледалац долази накнадно што је један од принципа постдрамског позоришта.
Представа има аутоироничан одмак према позоришту, према политици, Богу, према злоупотреби жена у тероризму итд.
У представи „Жена-бомба“ гледамо више глумица у улогама жена-бомби које седе у публици и чији озвучени мисаони ток пратимо кроз представу, а њен централни догађај је атентат који је на Раџива Гандија извршила жена-бомба Дану 1991. године.
Милан Мађарев, www.b92.net/kultura/pozoriste/o_predstavi.php, 31.01.2008.

Беназир Буто (1953-2007)
Пакистанска политичарка, лидерка опозиције; прва жена која је водила једну исламску државу, два пута бирана за премијерку Пакистана (1988-1990 и 1993-1996); оптужена за корупцију, од 1998. живела у добровољном изгнанству; вратила се у Пакистан 2007. да би Пакистанску народну партију предводила у кампањи за изборе; убијена са још 19 особа у нападу бомбаша-самоубице дана 27.12.2007, што се сматра кључним ударцем у процесу демократизације Пакистана. 

Ивана Сајко (1975)
Хрватска драматичарка и драматуршкиња; дипломирала је на Академији драмске уметности у Загребу, смер: драматургија. Добитница је неколико награда за драмску књижевност, укључујући три награде за драмско дело „Марин Држић“ за драме: Naranca u oblacima (1998), Rebro kao zeleni zidovi (2000) и Misa za predizbornu sutnju, mrtvaca iza zida i kopita u grlu (2002). Драме јој се изводе у позоришту и на радију, те су објављене на више светских језика. Ради као драматург, редитељ, драмски писац, новинар и аутор радио емисија. Члан је уредништва Frakcije — Magazina za izvedbene umjetnosti. Суоснивач је позоришне трупе BAD co. 2006. објавила је роман Рио бар који је исте године добио престижну награду „Иван Горан Ковачић“ за најбољу прозу.