Играју:
Три сестре – Анђелија Тодоровић, Исидора Станишић, Даница Араповић
Андреј, њихов брат – Чарни Ђерић
Наташа, његова жена – Јелена Јовић

Драматургија: Дамир Вијук
Композитор: Ненад Јелић
Сцена: Љубомир Тодоровић
Андрејев изглед: Драгана Куњадић Цапаса
Организација: Миодраг Лазовић

Представа траје 50 минута.

ОЛГА: Отац је умро управо пре годину дана, баш на данашњи дан, петог маја, на твој имендан Ирина. Било је веома хладно, падао је снег. Чинило ми се да нећу преживети тај дан, ти си лежала у несвети, као мртва. Али ето, после годину дана ми се сећамо тога без велике туге...
... Данас је топло, прозори се могу држати отвореним, а брезе још нису олистале. Пре једанаест година отац је постављен за команданта бригаде и отпутовао је са нама у Москву.

Из сценарија представе Три сестре или около наоколо Чехова

„Три сестре или около наоколо Чехова” је играчка представа, рађена у маниру Истер театра, али је попут Чеховљевевих драма организована као музичка композиција у којој се једна за другом смењују сцене и призори емотивно различито обојени као што се у музици смењују ставови и тоналитети.
Истер театар обрађује класичан драмски текст, који је сав од речи и у речима, па је као такав велика стваралачка инспирација у смислу постављања на сцену.
Према наводима Истер театра, Чехов је емотиван, поетичан и меланхоличан писац чији јунаци, на изглед, много причају али мало делају. То представља прави изазов за позоришни начин изражавања који у свом раду користи ова позоришна група.

SEEkult.org

ИСТЕР ТЕАТАР
ИСТЕР је античко име реке Дунав, најзначајније европске реке која спаја више од 80 милиона људи, који живе у девет земаља, говоре десетине језика, припадају различитим религијама, негују своје историјско памћење, своју уметност, обичаје, митове и легенде.
Истер театар је основан 1994 године као позоришна трупа чији рад карактерише истраживање и повезивање плесних техника и техника драмског израза.
Настао је као потреба групе професионалних  позоришних уметника  да свој рад изразе кроз, до тада, нетипичан начин рада у класичном театру односно кроз свакодневни лабораторијско-истраживачки процес, преко кога глумци и играчи имају могућност да стварају аутентични начин изражавања –физички театар .
Рад на личним причама, аутентичним запажањима света у коме живимо, конкретним емоцијама, од изузетне је важности зато што се из таквих материјала, драматуршки обрађених у даљем процесу, рађају представе и перформанси. 
Карактери, ситуације, емоције, искуство, проблеми – покушај скретања пажње на истину  окружења у коме живимо. Провокација а не одговор.
Простор као место комуникације је један од сегмената који одређују и рад на уличним
перформансима које Истер такође негује. Истер театар је учествовао на многим домаћим и иностраним фестивалима и гостовао у Бугарској, Румунији, Великој Британији, Италији, Холандији, Немачкој, Египту а видео радови Истер театра приказивани су у Немачкој, Канади, Енглеској, Италији, Холандији, Румунији.

ЗАНИМЉИВЕ ПЛЕСНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
Полазећи од базичне конструкције Чеховљеве драме „Три сестре”, чланице Истер театра граде сценски сведену, прочишћену слику људског безнађа, безизлазности, меланхолије... На празној, црној сцени налази се само једна клупа, око које се у великој мери гради прича, а играчи користе паралелно плесна и глумачка средства да би представили унутрашње расколе и неостварена стремљења главних ликова – сестара које желе да оду у Москву, и брата који се из немоћи и очајања одаје коцкању.
Будући да је простор у коме живимо последњих двадесетак година у много чему одисао клаустрофобијом и изопштеношћу, наша публика може лако да се идентификује са Чеховљевим јунакињама, и подели са њима осећање узалудности и, донекле, протраћеног живота. Јер руска провинција у многоме асоцира на положај Србије данас, на маргинама Европе, оне магичне Европе која доноси добар живот, и чини се тако близу, а опет нам непрестано измиче. Тај добар временски и друштвени трансфер из Русије с' краја 19. и почетка 20. века, у овај простор и време, даје овој одлично скројеној сценској конструкцији додатну тежину, актуелност и емотивни набој. Цео комад одише оном Кундерином „живот је негде другде”, док је и Москва само сан који такође носи у себи сурову реалност онога тренутка када се оствари.

Јелена Кајго, Политика, 10.03.2008.