Играју: Дамјан Кецојевић, Душан Мурић, Јелена Илић, Сена Ђоровић, Стефан Штереф

Режија: Ања Суша
Сценографија: Игор Васиљев
Костимографија: Маја Мирковић
Композитор: Владимир Пејковић
Видео дизајн: Игор Васиљевев
Покрет: Душан Мурић
Продукција и организација: Милица Михаиловић

Представа траје 80 минута.

Драма „Лице од стакла” бави се питањем у којој мери смо спремни да прихватимо личну одговорност или да опростимо за оно што се десило.
Марија Караклајић

Комад „Лице од стакла“ савршено дочарава осећај безнађа групе људи који се сусрећу у безличном јавном простору асептичног тржног центра, а који се може налазити било где на данашњој планети. Иако деле исти јавни простор, они су заправо загубљени у свом интимном простору из ког не умеју да изађу да би досегнули другу особу. Комад анализира субјективни доживљај јунака неколико тренутака пре убиства и њихове покушаје да одведу неизбежни ток догађаја у другачијем правцу. Такође, комад се на веома занимљив начин поиграва и концептом времена и читаочевом перцепцијом узрока и последица у неизбежном ланцу догађаја. Написан у маниру постдрамског позоришта, стилом који је веома провокативан за тумачење и инсценацију, комад Марије Караклајић спада у најзначајније и најмаркантније савремене српске комаде.

„Лице од стакла“ је прави (и још увек прилично усамљени) српски литерарни допринос постдрамском позоришту. Ова драма која се истовремено догађа у више просторних и временских нивоа, лукаво се поиграва читаочевом перцепцијом, производећи ефекат напетости и тескобе пред многобројним питањима која постављају наше време и цивилизацијски прогрес, а која ауторка само акцентује, без вредносних судова,  без  арбитрирања и наравно, без дефинитивних одговора.
Смештајући своју драму у млечни ресторан просечног схоппинг малла, неке врсте савременог Вавилона, међу симболе конзумеризма који не знају за просторне или културолошке границе, ауторка, заправо, транцедира географски, просторни, па чак и родни континуитет. Полазећи од идеје да се одиграни догађај реконструише из међусобно противречних и крајње субјективних визура двоје актера, она се, првенствено фокусира на говор као основно средство реконструкције поменутог догађаја. Због тога се у комаду, намерно, све време, било да је реч о прошлости или садашњости, користи презент, чиме се потенцира идеја да сам догађај није временски дефинисан, већ да се изнова догађа док се о њему говори. Због нестабилности самог сећања на које се актери ослањају, и догађај о којем је реч непрестано нам измиче, а самим тим и могућност да према њему заузмемо јасан став.
Ања Суша      

Марија Караклајић (1978)
Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду 2002. године. Тренутно је на постдипломским студијама из драматургије на Универзитету „Јохан Волфганг Гете“ у Франкфурту (Немачка), у класи професора Ханса-Тиса Лемана.
Као драматург радила је у представама Народног позоришта у Београду, Словеначког народног позоришта у Марибору, Битеф театра, Малог позоришта „Душко Радовић“, Центра за културну деконтаминацију. Током сезоне 2003/04. радила је као координатор Програма за развој драмског текста у оквиру пројекта НовА ДрамА Народног позоришта у Београду.
Драме: Fausse-attaque, mal parer (Народно позориште, Суботица, 2003, режија Љубослав Мајера), Млечни зуб земље (2002/03), Лице од стакла (2005). Драматизације: Живот ? или позориште? (Народно позориште, Београд, 2003, режија Гордана Лебовић), Игра лудости (Битеф театар, 2005, режија Гордана Лебовић).
Лице од стакла је текст који је добио награду „Борислав Михајловић Михиз“ за 2007. годину.   

Битеф театар је основан 1989. године. Од оснивања идеја Битеф театра била је да шири утицај Битеф фестивала, да открива нове позоришне тенденције у нашој средини и да пружи простор оним уметницима чији рад представља искорак у односу на традиционаине границе сценског израза. Подржавајући најразличитије сценске форме, које своје уточиште немају ни на једној другој београдској сцени, могли бисмо рећи да је то позориште истраживања, позориште експеримента, позориште које се не сакрива иза стандардних позоришних модела. Поклањајући нарочиту пажњу театру покрета, савременом плесу, новом читању класике, али и најновијим драмским текстовима из земље и света, Битеф театар је свих ових година развијао потпуно нову и другачију уметничку сцену.

www.bitef.co.yu