Играју: Марта Береш, Андреа Ердељ, Арпад Месарош, Имре Елек Микеш

Покрет: Хенриета Варга
Музика: Силард Мезеи
Визуелност (сценографија и костим): Тинде Варга
Технички референт: Атила Ури
Драматург и редитељ: Андраш Урбан

Ретрополитички реви – театар физикума по Елегијама из Букова Бертолта Брехта

Представа је реализована у оквиру међународног пројекта „БИПОЛАР“.

Главни спонзор: БИПОЛАР – Немачко-мађарски културални пројекти

Копродукциони партнери:
ACUD Theater – Berlin, MASZK – Segedin

Представа траје 60 минута.

Закон противречности својствених стварима, појавама, или закон јединства супротности, јесте основни закон природе и друштва, па према томе и основни закон мишљења. Он је директно супротан метафизичком погледу на свет. Његово откриће изазвало је велику револуцију у историји сазнања. Са гледишта материјализма противречности постоје у свима процесима који се догађају у објективним појавама и субјективном мишљењу. Противречности испуњавају сваки процес од почетка до краја – у томе се састоји универзалност и апсолутност противречности. Противречне појаве и свака страна једне противречности имају своје особености – у томе се састоји специфичност и релативност противречности.

Увече сам успаничено тражила иза воћне пијаце мирис сперме у флашицама.

Кад изучавамо општи карактер противречности и борбу супротности, треба водити рачуна о разлици између разноврсних облика борбе супротности, у противном случају грешке ће бити неизбежне.

МАО?
МАААООО?

Без тешке болести и мржње. Довољно посла.
Добио сам део младог кромпира, краставаца, шпаргле и јагода.
Видео сам јорговане у Букову, пијацу у Брижу, канале Амстердама, Париске тржнице. Уживао сам у љубазности А. Т. Читао сам писма Волтера и Маоов чланак о противречности.
Режирао сам Круг кредом у Шифбауердаму.

Из текста представе Brecht – The Hardcore Machine

То је транспарентност непредвидивог интезитета и појављивања насиља, скрушености, понижења, осрамоћивања, лепог и ужасног, невиног и разарајућег, финог, грубог. Глумци су одлични, сви до једног су господари својих тела, која функционишу као скупи позоришни инструменти. (...) Све је на сцени што је до сада карактерисало дело Андраша Урбана. Није се мењала ни густина ни дубина, али ни интензитет. Нешто се ипак изменило. Ова садашња представа је лакша за пробаву, за гледање (бојим се рећи: забавнија) од досадашњег просека, а да то није приморало режисера-директора-позоришта на компромисе.
Иван Хонталан, www.terasz.hu

Продукција Андраша Урбана као да је рођена у Берлину, сценска дискурзија Брехтовских мотива указује на Вилхелма Рајха  тридесетих година али се није тамо родила него у једном пригушеном, апокрифном, фантазмагоричном, дијаболичном војвођанском свету. Испоставило се да један Мађар са Балкана има шта да саопшти свету, али за то у целости треба да буде Мађар са Балкана.
Ласло Вегел, lvegel.extra.hu

Декорација је минимална, а и непотребна. Надомештава је људско тело. Али шта човек може да почне са том површином ако је душа спутана. Шта се дешава када душа хоће нешто друго но оно што мора?
Атила Ширбик, Magyar Szo

Изврсни глумачки рад, заједничко дисање целокупног штаба, константна концентрисаност, стална присутност је превасходни задатак, чијим остваривањем суштина постаје уверљива, цела продукција се претвара у ноћну мору, постаје катарктични доживљај.
Арнолд Терек, Magyar Szo

Човека понесе идејно богатство режије и утегнутост форме. Мађарски глумци уносе у дискурзију једну врсту историјске оригиналности.
Том Мустроф, Neues Deutschland

www.kosztolanyi.org