Сценарио и режија: Ненад Чолић
Играју: Маша Јелић, Ранко Трифковић, Јелена Мартиновић, Марко Поткоњак, Дејан Стојковић
Сцена и костим: Ивана Чолић

Представа траје 55 минута.

Карта света на којој нема Утопије није вредна ни да се погледа, јер је Утопија једина земља на коју се човечанство непрестано искрцава. Кад год се искрца на њу, гледа даље и, чим примети још бољу земљу, разапиње опет једра! Прогрес је остваривање низа утопија.
Оскар Вајлд

Реч „владар“ је уништена. И ваздух је прочишћен. И шта видимо у том прочишћеном ваздуху? Видимо мушкарце и жене како заједно раде на остварењу права свих, свих мушкараца и свих жена и за то да се у њиховим личностима поштују велики принципи Једнакости, Правде и Слободе.
Вирџинија Вулф

... Нисам могао да усвојим морал родољубља, ма колико волео Немачку, јер у духу нисам видео било какво оруђе или борбено средство, а ја нисам био генерал или председник владе, већ сам се налазио у служби духа.
Херман Хесе

Ништа на свету нема ни почетка ни краја.
Срећа није у срећи већ у њеном достизању.
Зар је могуће да је независност мисли, макар и најмања, тако тешка?
Ја нећу и не могу да верујем да је зло нормално стање човеково.
Живот је леп и треба све учинити тако да то може да потврди свако на земљи.
Правац. Мој правац је у ономе за шта се не добијају чинови.
Човек живи од доброг примера.
Ф. М. Достојевски

„Чаробњак или Хармонична какофонија“, то је покушај претварања времена у простор помоћу звука. То је покушај стварања звучне синтезе у свети глумаца на сцени, синтезе између вокалне активности која производи звук (текст, сонг), музичког тона који производи звук, њихове градације кроз време и интенције сваког перформера појединачно за неком врстом музичког, звучног резултата. То је покушај компоновања театра, покушај да сценски, позоришни елементи буду у функцији оркестрирања какофоније и да на тај начин гледаочева перцепција буде померена из рационалне у ванвременску, просторну сферу.

Представа је базирана на чувеној бајци Л. Френка Баума „Чаробњак из Оза“ и текстовима Ф. М. Достојевског, Вирџиније Вулф, Хермана Хесеа, Оскара Вајлда и Марине Цветајеве. У представи су коришћени материјали глумаца и музички материјали из различитих представа Плавог позоришта које су реализоване у периоду од 1995. до 2006. године.

Ненад Чолић

Плаво позориште је основано 1995. године у Београду, са циљем да његови чланови мењају себе. То је позоришна лабораторија чија се идеологија базира на принципима које су установили реформатори позоришта XX века – Константин Станиславски, Антонен Арто, Јежи Гротовски, Еуђенио Барба и Один театар, као и италијански редитељ Масимо Ђанети.
Плаво позориште је савремено позориште - група људи која, негујући зрно анархизма у себи, користи позориште као место које има кредибилитет и у коме се могу рећи неке озбиљне ствари о свету који нас окружује.
Као део својих редовних активности, Плаво позориште едукује, кроз радионице и семинаре, младе позоришне ствараоце.