Аутор пројекта: ПОД Театар

Играју:
Собарица - Бранка Бајић
Госпођица прва - Татјана Стефановић
Госпођица друга - Наташа Николић
Господин - Драган Симеуновић

Режија и драматургуја: Татјана Пајовић и Јелена Вуксановић

Представа траје 75 минута.

У представи „Аудиција за рај“ троје људи, различитих „судбина“, сакупља се, на крају, у једној заједничкој: у смрти. У неком чудном простору, на „прелазу“ двају светова, жеље, снови, идеали, надања, вредности, конфликти... настављају ли да колају и даље?
Користећи „чудесно у стварном“, инспирисани Маркесом, Достојевским и Сартром, користећи прошлост у садашњем, скокове приче у напред и у назад, аутори су покушали да споје различите димензије стварности, оне које живимо и оне које можда само наслућујемо, да језиком и покретом и једноставно оголимо, али и духовито и поетски замистификујемо стварност. Остајући са сталним питањем, шта је то, заправо, Стварност?

ТЕАТАР РЕФЛЕКСИЈЕ И НЕГАЦИЈЕ
Представа „Аудиција за рај“ представља успели покушај да се савременом театру, у доба експанзије, па чак и доминације тзв. медијске културе и свеприсутних игара њених површина, врати значење у метафизичком смислу речи, што, у случају сваког конкретног извођења, омогућава да сцена постане медијум како за глуму, слику, глас, светло и покрет, тако и за саму мисао, и њене особене цивилизацијске колапсе и непредвидиве, а ипак назначене токове кретања. Тако „извођење мишљења“ на сцени постаје узбудљиво не само захваљујући литерарним подстицајима које пружају пажљиво одабрани, и драматуршки вешто повезани, текстови Маркеса, Достојевског и Сартра, већ оно задобија димензију својеврсне сценске упитности, која, као своју рефлексивно-осећајну противтежу, али уједно и део саме игре, претпоставља и мисаоно удубљеног и емотивно ангажованог гледаоца.
Граничне, опште теме смрти, љубави, смисла, засноване на учинцима „класике“ - магијског реализма и фантастике, мрачне, делиричне психологије и филозофије егзистенцијализма, овде се уплићу са животима појединаца који их, попут средњовековних алегоријских фигура, адекватно постављају и носе на сцени – не без одблесака у кретању духа, те лудичких редитељско-кореографских решења, као и својеврсног несталног шарма, коју ове „тешке“ и „суморне“ теме, у начелу, тј. по себи не поседују. Како, дакле, мисао и запитаност над кључним феноменима живота и смрти, „статику“ и „тежину“ суочавања са собом и властитим делима из прошлости, у опасном међупростору који дели сан од смрти, љубав од страха, кривицу од сећања, таму од будућности, трансформисати у подношљиву сценску игру, а да се, при том, сва илузија не распрши, било западањем у сфере клаустрофобије, очајања и анксиозности, или у клишетиране пасаже који користе лагана, хуморна „решења“ свакодневних проблема.
„Аудиција за рај“ наговештава аутентичну сценску снагу сваког од покренутих питања, она је већ сама негација, субверзија и јерес данашњег театра, јер фаворизује мишљење на рачун бесомучног гомилања слика и сценске фриволности, а театар враћа својој првобитној суштини – мистерији дијалога са собом и другим у себи, као и пројектовања себе у другом, чиме се достиже бескрајни жамор питања о последњим стварима.          
Дивна Вуксановић

Театар „Пројекат Објективна Драма“ основан је јануара 2000. године, од стране Татјане Пајовић, глумице, после више од 15 година њеног професионалног рада у савременом театру. Директан је резултат дугогодишње сарадње глумице са Театром „Огледала и успомене“ из Милана (Италија) и учествовања у њиховом истраживачком процесу.
Трупа развија две гране рада: театар као инструмент истраживања и театар као средство комуницирања истраженог. Рад захтева све дубљи процес изучавања у области старих знања и уметности и стално редефинисање својих циљева. Процес који који настоји да се приближи изворима уметничког рада, полазећи од истраживања „себе“, различитих улога које појединачно преузимамо у реалности и наших односа са том Реалношћу.