Бертолт Брехт

МАЛОГРАЂАНСКА СВАДБА

Редитељ Матеја Колежник
Словенско народно гледалишче, Марибор (Словенија)

ИГРАЈУ:

Невестин отац ВЛАДО НОВАК к. Господин
Младожењина мајка ИРЕНА ВАРГА
Невеста МАТЕЈА ПУЦКО
Њена сестра МАША ЖИЛАВЕЦ
Младожења NEJC ROPRET
Његов пријатељ ВЛАДИМИР ВЛАШКАЛИЋ
Супруга КСЕНИЈА МИШИЧ
Њен муж ДАВОР ХЕРГА
Младић МАТИЈА СТИПАНИЧ

Преводиоци: Едуард Милер, Ирена Новак Попов
Драматуршкиња: Тања Лужар
Сценограф: Хенрик Ар
Костимограф: Алан Хранитељ
Композитор: Митја Врховник Смрекар
Кореографкиња: Магдалена Рајтер
Уредница: Метка Дамјан
Дизајнер светла: Томаж Безјак

Бертол Брехт

Малограђанска свадба

Матеја Колежник

Словенско народно гледалишче, Марибор (Словенија)

Немачки драмски писац Бертолт Брехт (1898–1956) био је најплоднији позоришни теоретичар и практичар, песник, приповедач, редитељ и директор позоришта, који је скоро четрдесет година стварао и реформисао позориште током турбулентних времена 20. века. Брехт је „ефектом отуђења“ трасирао пут за ново позориште које избегава илузионистичку обману малограђанског образовног позоришта. Своју побуну против буржоаског друштва и његовог менталитета изразио је у бројним драмама, укључујући и „Малограђанску свадбу“.

У делу „Малограђанска свадба“ (1919), Брехт је немилосрдно почео да исмева привидну савршеност, лажни морал, сентименталност и инфериорност припадника малограђанске класе. Свет илузорне среће ситне буржоазије, чији је врхунац брак, распада се пред очима публике брзо као и младожењин ручно израђени намештај, који не траје ни до краја свадбене трпезе.

Најсрећнији дан младенаца претвара се у прави пакао: „Сутра ће сви знати како је било код нас, и сви ће се смејати.“ У цркви ће погледати иза нас и размишљати о намештају и лампи која није горела, а најгоре од свега је што је млада трудна. „И хтела сам да кажем да је порођај био превремен.“ „Малограђанска свадба“ карактерише се духовитим и опуштеним дијалозима, игром речима, нелогичним обртима и апсурдним хумором.

У једном од својих бројних списа, Брехт карактерише ситну буржоазију на следећи начин: „Схватили су да су без вођства само стадо оваца.“ „Ако нас не преварите, не пребијете и не машете нам вратовима, остаћемо у јадним крпама“, рекли су, „и више нећемо моћи да ходамо овако.“ Срећом, пронађен је вођа и предали су му власт…“

Јуре Гантар је у свом чланку Рађање нацизма из духа ситне буржоазије јасно анализирао како је ситна буржоазија допринела успону Хитлера и, са њим, нацистичке диктатуре. „У светлу свега овога, сасвим је логично да се „Ситна свадба“ – коју је аутор написао усред револуционарног хаоса 1919. године – може читати и као историјски документ о рођењу немачке верзије фашизма.“ Штавише, у погледима сватова са „Малограђанске свадбе“ могу се открити све фундаменталне интелектуалне особине које ће се неколико година касније трансформисати у идеологију нацизма.

У свом чланку „Мали грађани моје домовине…“, драматуршкиња Тања Лужар је, између осталог, написала да су на свадбеном весељу „у стварности сватови лошег расположења, оптерећени сопственим проблемима, пуни скривених фрустрација и нерешених сукоба, и уместо да их вино које пију опусти и разведри атмосферу, оно у њима покреће праве лавине горчине“ и да „гости постепено један по један губе достојанство, а њихово сопствено самопоуздање се руши паралелно са домаћим намештајем. „Пристојност пробија дно бурета када се млада упусти у дивљи плес са пријатељем и када пријатељ потом отпева своју песму, такозвану „Баладу о девичанству.“

„Малограђанска свадба“ је пре петнаест година на сцени Старе дворане Словенског народног гледалишта Марибор изведена од стране међународно признате редитељке Матеја Колежник. У интервјуу са Тањом Лужар, рекла је да јој је ова представа отворила врата ка њеној међународној каријери и да има огроман лични значај. „Отишла је са овом представом и вратила се.“ /…/ За Немце, посебно источне Немце, Брехт је део заједничке културе. За нас много више него Цанкар или Прешерен. Његови текстови су виђени у безброј окружења. Било ми је јасно да ће немачка публика бити фасцинирана нашим глумцима, и то ме је чинило срећном и поносном.

Матеја Колежник једина је словеначка позоришна редитељка која је више од деценије изузетно успешно наступала у највећим позоришним кућама немачког говорног подручја, жањући велики успех својим радом и добијајући престижне позоришне награде.

Продукцијска екипа је остала готово непромењена – само је Петер Боштјанчич заменио Влада Новака у улози оца младе.