Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, od 14. do 18. juna

Ponedeljak, 17. jun 2024. u 19.30 – SNP, Scena: Jovan Đorđević
“Hamlet – dan ubistva”, Narodni teatar iz Bitolja, Severna Makedonija

Predstavu „Hamlet – dan ubistva” u Narodnom teatru Bitola/Severna Makedonija, režirao je – prema Koltesovoj drami – kompozitor i reditelj Marjan Nećak. To je o dramatizacija poznate Hamletove situacije u kojoj svaki izbor vodi samo u smrt – moralnu, duhovnu, fizičku. Metafizička zamka dovodi u pitanje ljudsku slobodu, odnosno pitanje slobodne volje u trenutku kada se čovek suočava s ograničenošću delovanja i svojom smrtnošću. Ujedno, to je i stvarna situacija u svakodnevnim odnosima među ljudima, kada je jedna osoba u odnosu na drugu suočena s tim da ustraje kao ljudsko biće, pa i da umre dostojanstveno… U predstavi igraju: Nikola Stefanov, Ivan Jerčić, Valentina Gramosli i Viktorija Stepanovska Jankulovska.

Po drami Bernara Marija – Koltesa

Režija: Marjan Nećak

Predstava „Dan ubistva u istoriji za Hamleta” Bernara Marija Koltesa, napisana 1974. godine, prema kojoj smo sačinili dramaturšku premisu za predstavu „HAMLET – dan ubistva”, inspirisana je vanvremenskim delom Šekspira – „Hamlet“, ali nije ni njegova adaptacija ni komentar Šekspirove drame. To je dramatizacija čuvene Hamletove situacije: situacije u kojoj svaki izbor vodi samo u smrt – moralnu, duhovnu, fizičku. Reč je o situaciji metafizičke zamke – u kojoj se dovodi u pitanje ljudska sloboda, odnosno pitanje ljudske slobodne volje u trenutku kada je suočen sa ograničenošću delovanja i svojom smrtnošću kao bića. To je i realna ljudska situacija u svakodnevnim odnosima među ljudima, kada je osoba u odnosu na drugu osobu suočena sa izborom da istraje kao ljudsko biće (sa svim potencijalnim vrednostima koje to biće sadrži) i da umre sa ljudskim dostojanstvom. Ili da umrem – i moralno i duhovno pre nego što konačno umrem za svet.

Radnja Koltesovog „Hamleta“ odvija se na istorijski neodređenom mestu (i prilično poznatom kao atmosfera) i u ograničenom (jednodnevnom) neograničenom vremenu (za njegove varijacije), zadržavajući osnovne elemente i teme originala. Delo: strašno ubistvo kralja-oca, uzurpacija vlasti od strane ubice – ljubavne veze, osveta kao ključni momena tradnje, tragični rasplet priče. Kvartet od četiri ključna lika Šekspirove drame: Hamleta, Klaudija, Gertrude, Ofelije, u čudnoj, ludoj trci za smrću, dovodeći ga na ivicu ludila svakim korakom u otkrivanju njegove ljubavi, seksualnosti, mržnje, straha, strasti (ne) biti, rešiti međusobni sukob za jednu noć. U ovoj predstavi sve je otvoreno prikazano – i sam razvoj drame i šokantni motivi. U poslednjim satima svog postojanja, kao da ih je nešto prethodno zaustavilo, likovi poslednjim snagama hrle u brzu ubistvenu igru, u kojoj svi gube živote. Ostaje da se vidi kakve će okolnosti stvoriti sami likovi (i glumci na sceni) u međusobnim odnosima, upleteni u igru čiji je kraj poznat. Sam tekst Bernara Marija – Koltesa, pisan ritmičkom prozom, zasnovan je na jeziku koji podseća na Šekspirov, ali pun nejasnoća i metaforičkih zagonetki, koje se uvlače u neprekidni tok radnje koja kao da žuri da se izvrši i doći do cilja – sa očekivanim završetkom. Naša interpretacija teksta imala je zadatak da ovaj precizan tekst, fluidan kao muzička kompozicija, razigraniji po strukturi, ali na sceni življi – sa materijalom koji radnji daje dinamiku, a sadržaj teksta okuplja u takvoj gustini da čini scene napetim do nemoći. Izuzetno provokativna situacija neobičnog kvarteta, fatalistički posvećenog igri za smrću, u kojoj smo ispitivali mogućnosti teme ubistva kao umetnosti umiranja, rezultirala je stvaranjem pozorišnog dela sa svim bogatstvom i magijom celovit pozorišni i scenski izraz – gluma, govor, muzika i umetnost. Ako jednosatni univerzum koji smo stvorili podstiče kreativnost i osećaj lepote kod posmatrača, svako od nas će moći da kaže, poput Hamleta: „Mogu da budem stavljen u ljusku oraha i da se i dalje smatram kraljem beskonačnog univerzuma“.

Olivera Pavlović