Петак, 14. јун 2024. у 19.30 – СНП, Сцена: Joвaн Ђoрђeвић
“Свет без жена”, копродукција Битеф фестивала и Центра за културну деконтаминацију, Београд
СВЕТ БЕЗ ЖЕНА
Продукција: Центар за културну деконтаминацију, Београд, Србија
Концепт, текст и извођење: Олга Димитријевић и Маја Пелевић
Премијера:
- септембра 2022. у Центру за културну деконтаминацију
Награда публике на Битеф фестивалу
Кореографија и сценски покрет:
Игор Коруга
Музика:
Ања Ђорђевић, Владислав Рац
Видео:
Деана Петровић
Костим:
Селена Орб
Дизајн светла:
Никола Завишић
Организација:
Филип Перић
У представи су коришћени текстови:
Силвије Федеричи, Ангеле Димитракаки, Валерије Грациано, Катје Празник, Данијеле
Чајлд, Хелене Рекит и Џени Ричардс
У представи се користи песма групе Лира Вега – Последице рада
О представи
Жене и рад – тема је у фокусу пројекта Свет без жена. Ауторке полазе од истраживања структуралних неједнакости у српском позоришту: неравноправности жена, неједнаких надница, нормализованог насиља, репродукције патријархалних капиталистичких образаца, и долазе до питања: „Ко има право да ради, у којим условима и колико да буде плаћен за свој рад?“ Представа преиспитује који су уопште домети ангажоване уметности данас, као и на који начин љубав (према уметности) представља најподмуклији извор друштвене репресије. Иако са својим законитостима, специфичностима и статусом делује да је измештено из „нормалног“ живота, позориште функционише као одличан цасе студy за шире друштвене процесе. Стога се питање жена и рада не третира само у оквиру позоришног контекста, већ као кључни мотив за промишљање неких будућих еманципаторних политика. Ако у позоришту, у ком замишљамо другачије и нове светове, не можемо да превазиђемо односе моћи и да смислимо нове моделе, како ћемо то успети у стварном свету? Представа иде изван пребројавања, квота и оквира либералног феминизма, покушавајући да отвори простор за замишљање политичких и афективних акција које интервенишу у постојећи систем и структуре неједнакости. Можемо ли поново да замислимо синдикалну борбу у театру? А синдикат жена? Шта ако би жене у театру ступиле у генерални штрајк? Да ли би то било због ниских плата или због сексизма и мизогиније којима су непрестано изложене? Слалом кроз ове теме води нас до покушаја трагања за новим језиком, који је и политички, и позоришни и поетски – нови језик жена, рада и левице за дане који долазе.
О ауторкама:
МАЈА ПЕЛЕВИЋ је дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности у Београду и докторирала на Одсеку за теорију уметности и медија на Универзитету уметности у Београду. Њене драме (Поморанџина кора, Ја или неко други, Боливуд, Београд-Берлин, ожда смо ми Мики Маус…) преведене су на многе светске језике, игране широм Србије и Европе и објављене у бројним антологијама. Од 2012. бави се и режијом, ауторским пројектима (Они живе, Последице, Нема наде, Слобода је најскупља капиталистичка реч, Лоунли пленет) и изводи своје комаде. Добитница је многих значајних награда, међу којима су и „Борислав Михајловић Михиз“ за драмско стваралаштво и Стеријина награда за најбољи савремени текст за драме Поморанџина кора и Последње девојчице. Живи и ради у Београду и Бечићима. Прижељкује апокалипсу.
ОЛГА ДИМИТРИЈЕВИЋ, рођена 1984. у Београду, СФРЈ. У свом раду истражује теме друштвених борби и неправди, женског пријатељства и солидарности, квир историје, граница политичке имагинације и могућности бољег света. Ауторка бројних драма (Моја ти, а родна драма, Радници умиру певајући…) и ауторских пројеката (Црвена љубав по роману Александре Колонтај, Слобода је најскупља капиталистичка реч, Лепа Брена проџект /са Владимиром Алексићем/, Лоунли планет /са групом аутора/, Радио Шабац, Драма о крају света). Драматуршкиња на бројним представама у земљи и иностранству, и добитница неколико награда за свој рад. Учесница Међународног форума Театартрефена 2019. године. Живи и ради између Београда и Ријеке. Често сања револуцију.
Из критика:
“Свет без жена” је жестоко ироничан и забаван перформанс. Нарочито су луцидни и комички ефектни дијалози који врцају од разобличавајућих коментара о неправедном капиталистичком патријархату у коме живимо. Ана Тасић, Политика Маја и Олга као извођачице буде у нама елан и ведар дух. Није ни чудо што је ова представа добила награду публике на Битефу. Марина Миливојевић Мађарев, Време
Спонтано, паметно, политички и идеолошки прецизно и субверзивно, истовремено стендап и политичка агитација, мизансценски разиграна и перформерски бескрајно шармантна, ова представа свакако спада у једно од најпријатнијих изненађења овогодишњег Битефа, тако да не изненађје што је и најбоље оцењена од стране публике.
Бобан Јевтић, Нин
фото: Јелена Јанковић
