Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, od 14. do 18. juna

Nedelja, 16. jun 2024. u 19.30 – SNP, Scena: Jovan Đorđević
“Sirano”, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Po herojskoj komediji Edmona Rostana

„Sirano de Beržerak”

Adaptacija: Gorčin Stojanović

Prevod: Milan Dimović

Režija i scenografija: Gorčin Stojanović

Kostimografija: Lana Cvijanović

Pokret: Milica Cerović

Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović

Pomoćnik reditelja: Vesna Radovanović

Dizajn svetla: Siniša Čupić

Dizajn zvuka: Bogdan Braković i Gorčin Stojanović

Igraju:

Sirano Dragan Mićanović

Roksana Marija Vicković

Roksana Nina Martinović

Kristijan Joakim Tasić

De Giš Anita Mančić

Le Bre Nebojša Milovanović

Ragno Stefan Jevtović

Građanin Slobodan Tešić

Sin – dečak Nikola Vasić / Viktor Radišić

Sestra Margareta Maja Kolundžija Zoroe

Sestra Marta/Prodavačica/Kurtizana Katarina Veljović

Sestra Kler Hristina Tatić

Linijer Marko Janketić

Kiži Ognjen Nikola Radulović

Brisaj Stojša Oljačić

Karbon Kastel-Žalu Lazar Đukić

Valver/Rišelje Vukašin Jovanović

Monfleri/Kaluđer Teodor Vinčić

Prvi markiz/Prvi kadet Ivan Blagojević

Drugi markiz/Drugi kadet Luka Radosavljević

Markiz(a) – Kesaroš/Treći kadet Luka Antonijević

Markiz(a)/Četvrti kadet Luka Sević

Tužni Pjero Ana-Marija Stamenković

Radosni Pjero Sara Pavlović

Inspicijent: Daša Velimirović

Sufler: Dragana Anđelković

Organizatori: Vladimir Perišić

Andrija Urošević

Majstor svetla: Dragan Arsenić

Realizacija zvuka: Bogdan Braković

Asistent scenografa: Ivana Krnjić

Asistent kostimografa: Anđela Bajagić

Premijera predstave na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta u utorak, 19. marta 2024. godine u 20 časova

O ROSTANOVOM JUNAKU

Sirano je bio najuspeliji Rostanov junak: pesnik, idealista, hrabar, duboko osećajan čovek koji se razmeće hrabrošću kako bi prikrio nesigurnost po pitanju fizičkog izgleda, čovek koji duhovitošću štiti ranjivo srce. On je produžetak linije Tužnog Pjeroa. Siranov ogromni nos, kao i kontrast između njegove ružne spoljašnosti i plemenite duše, dokaz su da je Rostan u njega ulio sav svoj romantični žar i strast prema Idealu. Sirano deli sve njegove osobine: integritet, nezavisnost, hrabrost, entuzijazam, odbijanje da pravi kompromis sa svetom, prikrivanje osećajne pesničke duše iza sklonosti ka zbijanju šala. Uprkos tome što Rostan nije (kao Sirano) imao groteskni fizički izgled koji bi ga obeshrabrio, strah od neuspeha koji je pripisao svom junaku imao je i on sam. Rostan je Sirana stvorio po slici sopstvene duše, tvrdila je njegova supruga.

EDMON ROSTAN

Edmon Rostan (Marselj, 1. april 1868 – Pariz, 2. decembar 1918) francuski pisac i dramatičar, u epohi naturalizma oživeo romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj. Njegov Sirano de Beržerak je od pariske premijere 1897. osvojio publiku i do danas se održao na pozorišnim repertoarima. Beogradska premijera održana je 21. marta 1914.

Po završetku studija prava u Parizu postao je član advokatske komore, ali se – zahvaljujući dobrom imovnom stanju porodice – advokaturom nikada nije bavio. Oženio se pesnikinjom Rozamondom Žerar s

kojom je imao sina Morisa, takođe pesnika i dramskog pisca. U književnosti se pojavio 1888. komadom Crvena rukavica (Le Gant rouge), koji nije imao uspeha, kao ni zbirka stihova iz 1890, da bi komedija u stihovima Romantične duše (Les Romanesques), iz 1894. doživela odličan prijem. Dobro su dočekana i sledeća dva komada: Daleka princeza (La Princesse lointaine, 1895) i Samarićanka (La Samaritaine, 1897), koje je napisao za Saru Bernar, ali trijumf će postići tek istorijskom komedijom Sirano de Beržerak (Cyrano de Bergerac, 1897) napisanom za tada slavnog glumca Koklena (Coquelin Constant). Komad je preveden na mnoge evropske jezike i svuda dočekan sa oduševljenjem.

Nedugo nakon toga, bezmalo istovetan prijem ima i drama Orlić (L’Aiglon, 1900) sa Sarom Bernar u glavnoj ulozi. U svojoj 32. godini Rostan postaje uvažen autor, a 1901. postaje član Francuske akademije, u koju će zbog zapaljenja pluća kročiti tek 1904. Sa bolešću opada i njegov književni uspeh, pa će sledeće delo, nastalo skoro deset godina nakon što je dosegao najveću slavu, doživeti neuspeh.

Nadahnut hrabrošću kralja Petra Prvog prilikom povlačenja kroz Albaniju, Rostan je napisao pesmu Kralj Petrova četiri vola, koju je na srpski jezik preveo Milutin Bojić, a pesma je već na Solunskom frontu bila borbeno nadahnuće srpskim vojnicima.

GORČIN STOJANOVIĆ

Diplomirani pozorišni reditelj.

Režirao šezdesetak pozorišnih predstava. Autor četrdesetak scenografija za svoje i predstave drugih reditelja. Režirao u svim medijima.

Režije u JDP: Draga Jelena Sergejevna (1989), Hamlet (1992), Majn Kampf (1993), Poslednji dani čovečanstva (1994), Lulu (2005), Gospođica (2013), Don Žuan (2017), Zagreb–Beograd via Sarajevo (2021).

Gorčin Stojanović je umesto reči reditelja napisao pesmu koju je posvetio Jagošu Markoviću.