Интернационални фестивал алтернативног и новог театра, од 14. до 18. јуна

Недеља, 16. јун 2024. у 19.30 – СНП, Сцена: Јован Ђорђевић
“Сирано”, Југословенско драмско позориште, Београд

По херојској комедији Едмона Ростана

„Сирано де Бержерак”

Адаптација: Горчин Стојановић

Превод: Милан Димовић

Режија и сценографија: Горчин Стојановић

Костимографија: Лана Цвијановић

Покрет: Милица Церовић

Сценски говор: Љиљана Мркић Поповић

Помоћник редитеља: Весна Радовановић

Дизајн светла: Синиша Чупић

Дизајн звука: Богдан Браковић и Горчин Стојановић

Играју:

Сирано Драган Мићановић

Роксана Марија Вицковић

Роксана Нина Мартиновић

Кристијан Јоаким Тасић

Де Гиш Анита Манчић

Ле Бре Небојша Миловановић

Рагно Стефан Јевтовић

Грађанин Слободан Тешић

Син – дечак Никола Васић / Виктор Радишић

Сестра Маргарета Маја Колунџија Зорое

Сестра Марта/Продавачица/Куртизана Катарина Вељовић

Сестра Клер Христина Татић

Линијер Марко Јанкетић

Кижи Огњен Никола Радуловић

Брисај Стојша Ољачић

Карбон Кастел-Жалу Лазар Ђукић

Валвер/Ришеље Вукашин Јовановић

Монфлери/Калуђер Теодор Винчић

Први маркиз/Први кадет Иван Благојевић

Други маркиз/Други кадет Лука Радосављевић

Маркиз(а) – Кесарош/Трећи кадет Лука Антонијевић

Маркиз(а)/Четврти кадет Лука Севић

Тужни Пјеро Ана-Марија Стаменковић

Радосни Пјеро Сара Павловић

Инспицијент: Даша Велимировић

Суфлер: Драгана Анђелковић

Организатори: Владимир Перишић

Андрија Урошевић

Мајстор светла: Драган Арсенић

Реализација звука: Богдан Браковић

Асистент сценографа: Ивана Крњић

Асистент костимографа: Анђела Бајагић

Премијера представе на Великој сцени „Љуба Тадић“ Југословенског драмског позоришта у уторак, 19. марта 2024. године у 20 часова

О РОСТАНОВОМ ЈУНАКУ

Сирано је био најуспелији Ростанов јунак: песник, идеалиста, храбар, дубоко осећајан човек који се размеће храброшћу како би прикрио несигурност по питању физичког изгледа, човек који духовитошћу штити рањиво срце. Он је продужетак линије Тужног Пјероа. Сиранов огромни нос, као и контраст између његове ружне спољашности и племените душе, доказ су да је Ростан у њега улио сав свој романтични жар и страст према Идеалу. Сирано дели све његове особине: интегритет, независност, храброст, ентузијазам, одбијање да прави компромис са светом, прикривање осећајне песничке душе иза склоности ка збијању шала. Упркос томе што Ростан није (као Сирано) имао гротескни физички изглед који би га обесхрабрио, страх од неуспеха који је приписао свом јунаку имао је и он сам. Ростан је Сирана створио по слици сопствене душе, тврдила је његова супруга.

ЕДМОН РОСТАН

Едмон Ростан (Марсељ, 1. април 1868 – Париз, 2. децембар 1918) француски писац и драматичар, у епохи натурализма оживео романтични театар и покушао да му врати стари сјај. Његов Сирано де Бержерак је од париске премијере 1897. освојио публику и до данас се одржао на позоришним репертоарима. Београдска премијера одржана је 21. марта 1914.

По завршетку студија права у Паризу постао је члан адвокатске коморе, али се – захваљујући добром имовном стању породице – адвокатуром никада није бавио. Оженио се песникињом Розамондом Жерар с

којом је имао сина Мориса, такође песника и драмског писца. У књижевности се појавио 1888. комадом Црвена рукавица (Ле Гант роуге), који није имао успеха, као ни збирка стихова из 1890, да би комедија у стиховима Романтичне душе (Лес Романесqуес), из 1894. доживела одличан пријем. Добро су дочекана и следећа два комада: Далека принцеза (Ла Принцессе лоинтаине, 1895) и Самарићанка (Ла Самаритаине, 1897), које је написао за Сару Бернар, али тријумф ће постићи тек историјском комедијом Сирано де Бержерак (Цyрано де Бергерац, 1897) написаном за тада славног глумца Коклена (Цоqуелин Цонстант). Комад је преведен на многе европске језике и свуда дочекан са одушевљењем.

Недуго након тога, безмало истоветан пријем има и драма Орлић (Л’Аиглон, 1900) са Саром Бернар у главној улози. У својој 32. години Ростан постаје уважен аутор, а 1901. постаје члан Француске академије, у коју ће због запаљења плућа крочити тек 1904. Са болешћу опада и његов књижевни успех, па ће следеће дело, настало скоро десет година након што је досегао највећу славу, доживети неуспех.

Надахнут храброшћу краља Петра Првог приликом повлачења кроз Албанију, Ростан је написао песму Краљ Петрова четири вола, коју је на српски језик превео Милутин Бојић, а песма је већ на Солунском фронту била борбено надахнуће српским војницима.

ГОРЧИН СТОЈАНОВИЋ

Дипломирани позоришни редитељ.

Режирао шездесетак позоришних представа. Аутор четрдесетак сценографија за своје и представе других редитеља. Режирао у свим медијима.

Режије у ЈДП: Драга Јелена Сергејевна (1989), Хамлет (1992), Мајн Кампф (1993), Последњи дани човечанства (1994), Лулу (2005), Госпођица (2013), Дон Жуан (2017), Загреб–Београд via Сарајево (2021).

Горчин Стојановић је уместо речи редитеља написао песму коју је посветио Јагошу Марковићу.