VOJCEK

Nemzeti Szinhaz (Nacionalno pozorište Mađarske), Budimpešta (Mađarska)
Georg Bihner/Atila Vidnjanski, mlađi

„Vojcek“ u režiji Atile Vidnjanskog, mlađeg, reditelja, a inače i glumca, apsolutni je hit u mađarskoj prestonici. I to ne samo zato što koristi snažne i uzbudljive zvučne i svetlosne efekte. Ovo je jedna od retkih predstava u kojoj su u redovima ispred blagajne mahom mladi ljudi. U Nemzeti Szinhazu vrlo primećuju da je „Vojcekova“ publika mlađa i bučnija od prosečne pozorišne publike u Mađarskoj. I mnogo je razloga za to…

Za razliku od čuvenih adaptacija „Vojceka“, recimo jednog Vernera Herzoga, Janoša Sasa, Jožefa Nađa, ili pak Roberta Vilsona sa Tomom Vejtsom kao glumcem, te sumornog tona u kojem se obično postavlja ovaj tekst, ovaj peštanski „Vojcek“ odiše bizarnom svežinom.
Autori, sve mladi ljudi, kažu da su želeli da naprave predstavu nalik klipu „jer njihova generacija više ne živi na osnovu iskustva stvarnosti, već tragove remedijalizovanog sveta (internet, TV, radio) smatra svojom stvarnošću. U tome leži ogromna opasnost, jer dok pop kultura, filmovi o superherojima i TV emisije prožimaju naše živote, mi smo izgubljeni u susretu sa stvarnošću. U ovoj neupućenosti leži prava drama ovog „Vojceka“, smatraju kreatori predstave.

Mučnu Bihnerovu dilemu – kako nekoga može da zaobiđe bujica stimulativnih tokova koja nas okružuje – ansambl predstave preveo je u svoje iskustvo na sledeći način: Vojcek je zaokupljen samim sobom. Sedi žalostan i frustriran, ljubomorno posmatra neverstva svoje supruge Mari i trudi se da izbegne maticu predstave, uvlačeći gledaoce u nju. To nije lak posao, ali je istinski nepokolebljiv u tome.

 

VOJCEK
Nemzeti Szinhaz/Budimpešta/Mađarska
(Nacionalno pozorište Mađarske)
Georg Bihner u režiji Atile Vidnjanskog, mlađeg

Postavku Vojceka Atile Vidnjanskog mlađeg prate neke veoma karakteristične stvari. Predstava, koja je doživela veliki uspeh u Narodnom pozorištu sve od svoje premijere 11. aprila 2018. godine, ne samo da koristi snažne zvučne i svetlosne efekte, već pokazuje i druge naznake da se radi o Vojceku: pred početak predstave, oni koji se nadaju da će uspeti da uđu obično čekaju red na blagajni, a publika je mlađa i bučnija od prosečne pozorišne publike.
Vojzek zaokupljen samim sobom? Da, verovatno je upravo ta posebna atmosfera učinila predstavu kultnim hitom. Vojzek se obično postavlja i snima u sumornom tonu, ali postoji i starosna specifičnost predstave Narodnog pozorišta. Među tvorcima čuvenih Vojcekovih adaptacija, Verner Herzog 37, Janoš Sas 36, Robert Vilson (sa Tomom Vejtsom) 59, adaptirani fragmenti teksta nemačkog autora iz XIX veka Georga Bihnera o mladom nemačkom berberu koji neodlučno balansira na granici između osećajnosti i šizofrenije. Za razliku od ovih stvaralaca srednjih godina, svi glumci u ovoj predstavi su u svojim dvadesetim i tridesetim godinama, kao i reditelj Atila Vidnjanski mlađi.
Sama predstava odiše tom svežinom: autori kažu da su želeli da naprave produkciju nalik klipu, pošto njihova generacija više (pre svega) ne živi na osnovu iskustva stvarnosti, već smatra tragove remedijatizovanog sveta (internet, TV, radio) „stvarnošću“. U tome leži ogromna opasnost, jer dok pop kultura, filmovi o superherojima i TV emisije prožimaju naše živote, mi smo izgubljeni u susretu sa stvarnošću. U ovoj neupućenosti leži prava drama Vojceka prema kreatorima predstave. Kako nekoga može da zaobiđe bujica stimulativnih tokova koja nas okružuje? – preveli su Bihnerovu mučnu dilemu u svoje iskustvo na sledeći način: Kako sredina nekoga pretvori u ubicu? Tokom predstave, Vojcekova odlika je to što, za razliku od ostalih likova, ne ulazi u TV rijaliti, već sedi žalostan i frustriran, ljubomorno posmatra neverstva svoje supruge Mari, koju igra Agneš Barta. Vojcek se trudi da izbegne maticu predstave koja pleni sve gledaoce. To nije lak posao, ali je istinski nepokolebljiv. Vojcek se trudi da izbegne drift predstave, koja pleni sve gledaoce.
Atila Vidnjanski, glumac-reditelj zakarpatskog porekla, poznaje nekoliko mladih ljudi koji su iskusili front u istočnoj Ukrajini. Prema njegovim rečima, zastrašujuće je da dok se mi – kao i likovi u predstavi – zabavljamo i živimo u bestežinskoj (medijskoj) stvarnosti, rat i ranjivost, što je slučaj i u Bihnerovom Vojceku, su nam na dohvat ruke. A za one kojima je radnja Vojceka u produkciji Narodnog pozorišta smeštena u južnoameričkom stanu pregrađenom panelima previše nezrelo, jedan zanimljiv dodatak priči o tome kako je napisana: svi navedeni reditelji su možda bili srednjih godina kada su se okrenuli Bihnerovim fragmentima, ali nemački pisac i sam je bio u svojim dvadesetim kada je 1824. godine na papir stavio priču o lajpciškom berberu koji je ubio svoju ženu iz ljubomore. Georg Bihner je, dakle, bio istih godina kao i stvaralački tim Narodnog pozorišta.

 

Atila Vidnjanski, mlađi

Atila Vidnjanski, mlađi, reditelj je čije predstave garantuju gledanost, iz jednostavnog razloga jer daju drugu vizuru sveta kakvog znamo. One su promišljene, duhovite, pametne, intelektualno – a ne prostački provokativne.
Vidnjanski je završio studije režije na budimpeštanskoj Akademiji za dramu i film. Još tokom studija režije okušao se i kao glumac u Teatru Komedija i Nacionalnom pozorištu Mađarske. Po završetku studija, pozorišna javnost prepoznaje ga kao glumca u neobičnim interpretacijama klasičnih dela u teatrima u Pešti, Debrecenu… Najupečatljivije su bile u Bulgakovljevom “Ivanu Groznom” i Šekspirovom “Timonu Atinjaninu”. Pozorišna trupa koju je tada osnovao zvala se “Stalker Group”. Vidnjanski, mlađi danas je respektabilno rediteljsko ime. Prilika je da to proverimo na ovogodišnjem INFANT-u, gledajući njegovog – nadaleko hvaljenog – “Vojceka”.

 

foto: Eöri Szabó Zsolt

Vojcek AUTOR FOTKE Eöri Szabó ZsoltVojcek AUTOR FOTKE Eöri Szabó ZsoltVojcek AUTOR FOTKE Eöri Szabó ZsoltVojcek AUTOR FOTKE Eöri Szabó ZsoltVojcek AUTOR FOTKE Eöri Szabó ZsoltVojcek AUTOR FOTKE Eöri Szabó ZsoltVojcek AUTOR FOTKE Eöri Szabó ZsoltVojcek AUTOR FOTKE Eöri Szabó Zsolt