Reditelj Aleksandar Popovski, selektor 49. INFANT-a
Sloboda je nešto što moramo braniti.
„Događaji oko nas poslednjih godina su toliko intenzivni da sve što radimo dobija poseban istorijski značaj. Najverovatnije da su korona i rat doprineli osećaju da sve što stvaramo dobija drugačiju težinu. U tom smislu, i ovogodišnji INFANT postaje deo tog istorijskog trenutka.
Razmišljajuči o selekciji i pristupu, odlučili smo se da umesto na sigurno, igramo na veliko. Zadali smo sebi zadatak koji nije nimalo jednostavan: dovesti velike produkcije i velika pozorišta. Hteli smo da pokažemo da u ovim istorijskim trenucima možemo organizovati gostovanja koja će se pamtiti ne samo po kvalitetu, već i po stvaranju mitova.
Mit je priča o nečemo što je zauvek obeležilo neko vreme, prostor, ljude. Mit je onaj sastojak koji neku hranu napravi drugačijom od ostale, mit učini da jedno vreme pamtimo baš po nekoj određenoj muzici u moru raznih drugih.
Prošli vek je bio vek kada smo osvajali neosvojive slobode. Na svim poljima. Osvajala se nacionalna sloboda, građanska sloboda, prava žena, prava manjina, prava obespravljenih, prava da nema gladnih i siromašnih, demokratska prava… I sve se činilo da nam to pripada i u 21. veku. Ono što nam je pokazalo prvih dvadesetak godina novog veka je da u ovom veku moramo naučiti da sačuvamo sve slobode koje smo osvojili. Sloboda je nešto što moramo odbraniti. Kao što jedan pesnik jednom reče: „Sloboda nije božje sjeme, pa da ti ga neko daje“.
U tom smislu, glavnu inspiraciju za ovogodišnji INFANT našao sam između ova dva pojma: mit i sloboda. Dati festivalu nešto posebno, unikatno, mitološki jedinstveno. Postaviti festival na tragu odbrane pozorišnog jezika i umetnosti. Izbeći zamku aktuelizacije po svatku cenu i držati pozorišni kurs i jezik.
U svojoj selekciji bio sam, priznajem, krajnje subjektivan u odnosu na autore i pozorišta koje sam izabrao. Več duže vreme pratim događaje u dva grada koja su nam jako blizu i u kojima pozorišna kultura ima posebno visoko mesto. To su Beč i Budimpešta. Dva pozorišta sa fantastičnom tradicijom i velikom produkcijom. Burg teatar iz Beča i Nemzeti Szinhaz iz Budimpešte. Prvo smo krenuli iz najteže i skoro nemoguće misije – Burg teatar. Dolazi nam Strinbergova „Gospođica Julija“ u režiji Mateje Koležnik. Mateja ima posebnu poetiku i mislim da INFANT ovom predstavom dobija prozor u svet vrhunskog bečkog pozorišta.
U kvalitet Nacionalnog pozorišta Mađarske uverio sam se vlastitim očima. To je ansambl u fantastičnoj formi, a njihove predstave su jako uzbudljive i divlje. Dolaze nam sa „Vojcekom“, po Bihnerovom tekstu u režiji Atile Vidnjanskog, mlađeg. U predstavi igraju najbolji mladi glumci ovog teatara.
Slovenija u ovom trenutku ima jednu sasvim novu generaciju autora koji na scenu donose vrlo autentičan rukopis. Posebno mesto među njima zauzima reditelj Žiga Divjak i dramska spisateljica Katarina Morano. Ovaj tandem ima iza sebe već nekoliko izuzetnih projekata, a predstava „Talog“ njihova je poslednja u nizu. Dolazi nam iz Mestnog gledališča ljubljanskog koje u poslednje vreme nastoji da promoviše mlade autore.
U kombinaciji sa ova tri grada, čini mi se da Novi Sad i Srpsko narodno pozorište sa predstavom „Kafka – Machine“ u režiji Veljka Mićunovića, imaju šta da nam ispričaju sa scene. Postaviti Kafku u pozorištu, obuhvatiti više dela u kojima je zajednički junak u neskladu sa društvom i od toga napraviti predstavu koja je uzbudljiva i razumljiva gledaocima, veliki je izazov.
Kao dodatni program predvideli smo javno čitanje najnovije drame Dejana Dukovskog. Drama „Poslednji balkanski vampir“ nastala je u vremenu kada se govori o tome kako su se neke stvari povamirile u našim društvima. To je zapravo jedna satirična mitološka tragedija.
Ovde moram da odam priznanje i direktorici festivala Tijani Delić. Svako ko je, makar jednom u životu, organizovao festival zna šta to znači. Ovoga puta izazov je bio baš veliki i verujem da će Tijana jednom napisati knjigu o ovogodišnjem festivalu, posebno o tome kako joj je uspelo da u Novi Sad dovede Burg teatar.
Sve zajedno, čeka nas snažan Festival i susret sa autorima koji svojim radom ostavljaju poseban pečat na ovo vreme.
Radujem se publici i predstavama, radujem se 49. INFANT-u.“