1

“Прошле године смо рекли: “Ајмо да пробамо нешто Велико и Храбро! И успело нам је. Сад више није питање да ли можемо, него шта хоћемо. У том смислу овогодишњи ИНФАНТ наставља оно што смо зацртали као задатак: да наставимо селекцију великих и храбрих представа. Инфантовска публика је захтевна и мислим да је важно да отварамо различите прозоре који нам омогућавају поглед у различите позоришне куће. Већ сада могу најавити да ћемо следеће године коначно имати представнике италијанског позоришта. Ове године доносимо селекцију из три регионалне позоришне куће – из Словеније, Хрватске и Србије. Из Словеније нам долази Словенско народно гледалишче/Драма Марибор и представа “Франк В” у режији Милоша Лолића, овогодишњег лауреата Стеријине награде. Овај редитељ, чије представе можемо гледати на европским сценама, у Марибору је поставио луди кабаре, аланфордовског хумора, који говори о веселим банкарима што пљачкају сами себе и нас, измишљајући и организујући сопствену смрт.
Из Загреба нам долази Градско драмско казалиште “Гавелла”. Додао бих – чувено казалиште, које је основао још чувенији професор и редитељ Бранко Гавелла. Да ствари буду још лепше, долазе с Крлежином “Легендом”. “Легенда” је 1914. године била први објављени драмски текст Мирослава Крлеже, али је драма постављена тек крајем седамдесетих година, и то у режији Слободана Унковског, једног од најзначајнијих редитеља са ових простора. До данас је било мало упризорења “Легенде”, вероватно зато што је сценски
захтевна, али и зато што је посреди експресионистички театар идеја, синестезијских нагнућа, слика, атмосфера. Загребачка “Легенда” је пре свега амбијентална представа, током које гледаоци у интензивних сат времена прате глумце на изведбеним станицама, од ранохришћанских катакомби до својеврсне “светлосне” катедрале. Гледаћемо моћног, модерног и узбудљивог Крлежу. Посебно задовољство ми је што Српско народно позориште ове године на ИНФАНТ стиже с представом базираном на речима великог Достојевског. Словеначки редитељ Јернеј Лоренци режирао је у Новом Саду „Јеванђеље по Ф. М. Достојевском“, представу инспирисану књижевним делима великог руског писца.
Представа је доминантно приповедачка и мизансценски статична, што је карактеристично за Лоренција. У првом делу се кроз разнородна дела третира тема смрти, док је у другом делу фокус на Браћи Карамазов. Смрт више није централна тема, већ Бог и прича о Великом инквизитору. Трећи део је низ цитата из више дела Ф. М. Достојевског и том полифоничном сликом представљен је пакао, у најширем смислу те речи. Ипак, на крају представе кроз причу „Сан смешног човека“ остављен је простор нади.”
Јако се веселим сусрету ових позоришних стваралаца са публиком ИНФАНТ.а”

 

Позоришни и филмски редитељ

Александар Поповски