KAFKA MACHINE

Kafka Machine AUTOR FOTKE Srđan Doroški

Srpsko narodno pozorište, Novi Sad (Srbija)

Franc Kafka/Veljko Mićunović

Živimo u doba lakog pristajanja. Krijemo se iza lažnih identiteta. Pretvorili smo se u profile na društvenim mrežama. Iluzije su potrošene. Ideologije su zloupotrebljene. Krećemo se u svetu koji je crn, jednostavan, surov, a apsurdno duhovit. Tu nema komplikovanih konflikata. Nema mučno moralno-poučnih dilema. Nema velikih filozofskih odluka. Kritika sistema (koji je ujedno i najveći anatagonista u svim Kafkinim delima) postaje jasna onda kada se otkrije da baš ta mašina koja nas melje ipak ne može da funkcioniše bez nas.
Kafka je vešto uočavao probleme sa kojima se suočava običan čovek u svakodnevnom životu i stvarao nadrealan svet koji funkcioniše po nadrealnim pravilima. Tu se do danas ništa nije promenilo i taj paradoks stvara ogromnu tenziju u svim njegovim delima, čak i u onim nedovršenim u kojima se njegovi junaci nalaze u stalnom unutrašnjem konfliktu i intenzivnoj borbi protiv neke više sile koja ih nadilazi, a koja je stalno prisutna.
O svemu tome govori ova predstava Srpskog narodnog pozorišta.

PODELA

Inspirisano delima i životom Franca Kafke
Adaptacija: Kata Đarmati
Reditelj: Veljko Mićunović
Dramaturg: Kata Đarmati
Scenograf: Željko Piškorić
Kostimograf: Marija Marković Milojev
Kompozitor songova: Irena Popović
Izbor muzike: Veljko Mićunović

Igraju:
Aljoša Đidić
Radoje Čupić
Draginja Voganjac
Marija Medenica
Marko Savić
Jovana Mišković
Dušan Vukašinović
Igor Greksa

Inspicijent: Vladimir Savin
Sufler: Nataša Barbir
Majstor svetla: Miroslav Čeman
Majstor tona: Jovan Živković
Asistent scenografa: Nada Danilovac

Premijera: 27. decembar 2021, scena „Pera Dobrinović“

Predstava traje oko sat i trideset minuta.

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.

 

REČ REDITELJA

Kafka je vešto uočavao probleme sa kojima se suočava običan čovek u svakodnevnom životu i stvorio je jedan nadrealni svet koji štima po nadrealnim pravilima. Tu se do danas ništa nije promenilo. Taj paradoks stvara ogromnu tenziju u svim njegovim delima, čak i u onim nedovršenim gde se njegovi junaci nalaze u stalnom unutrašnjem konfliktu i intenzivnoj borbi protiv neke više sile koja ih nadilazi, a koja je stalno prisutna. Živimo u doba lakog pristajanja. Krijemo se iza lažnih identiteta. Pretvorili smo se u profile na društvenim mrežama.
Iluzije su potrošene. Ideologije su zloupotrebljene. Krećemo se u svetu koji je crn, jednostavan, surov i apsurdno duhovit. Tu nema komplikovanih konflikata. Nema mučno moralno-poučnih dilema. Nema velikih filozofskih odluka. Kritika sistema (koji je ujedno i najveći antagonista u svim Kafkinim delima) postaje jasna onda kada se otkrije da baš ta mašina, ona koja nas melje, ipak ne može da funkcioniše bez nas.

Veljko Mićunović

 

POZORIŠNA KRITIKA – RADOST ZBOG NOŽA U SRCU: Kafka – Machine

Postdramsku predstavu, koja dekonstruiše život i delo Franca Kafke („Zamak“, „Proces“, pripovetke, pisma, „Pismo Ocu“, „Dnevnici“…) Kata Đarmati, koja je i dramaturg predstave, zamislila je kao strukturu u kojoj se događanja u Dvorcu pletu oko K, koji će biti apsurdno pravedno osuđen, ili nepravedno oslobođen, svejedno.

Tok saslušanja, mučenja, torture, isleđivanja, erosa i tanatosa, koji prožimaju arhetipsko, avangardno delo Franca Kafke, u kome brutalizam unutrašnjeg i pojavnog čovekovog bića, postaje sadržaj i poruka ovog složenog scenskog istraživanja.

Veljko Mićunović, reditelj kome je tema permanentnog antagonizma pojedinca i društvenog sistema stalni scenski izazov, mučnom kafkijanskom teatru je dao pozorišni jezik, funkcionalan, uprkos svojoj drastičnosti.

Stilsku preciznost beline, koja dopušta okvir za nagađanje jesmo li još u životu ili sa druge strane, stvorio je scenograf Željko Piškorić, a tačan kostim Marija Marković Milojev. Aljoša Đidić (K), na kome je bio najteži zadatak, da pokaže zastrašujuću mistiku Kafkinog dualiteta između smrtonosne sumnje u istinu i pravdu i mračnog erosa, velikom unutrašnjom snagom i razarajućom energijom je to postigao.

Radoje Čupić, noseći destruktivnu Kafkinu frustraciju očevog autoriteta, spretno i lako je izveo da mu komandovanje zločinom, ujedno, bude i presuda sebi samom. Draginja Voganjac, Marija Medenica i Jovana Mišković su zastupale i odbranile ženski princip Kafkine složene prirode, njihova nežnost i surovost su, zaista, bile druge vrste od one, koju su pokazali Marko Savić i Igor Greksa, svi zajedno se stapajući u jedan lik, koji će, u ljudskom ili životinjskom obličju, biti saputnik u patnji žrtvi, koja stremi i raduje se kraju, nožu u srcu.

Poseban tok ove složene igre, koja podrazumeva neprestanu transformaciju iz istinitog u fikciju, čine songovi (Irena Popović), koji vraćaju asocijaciju na Kafkin osećaj krivice, što postiže efekat da se njegova patnja multiplicira i generalizuje, do potrebe da se svako izvini svakome i da svi postanu fiktivne žrtve i sopstveni dželati, dozivajući užase koji se nose iz najranijih sećanja i ne prolaze sa odrastanjem.

Nadrealna kafkijanska situacija je na scenu SNP donela, paradoksalno, stvarni osećaj straha i neizvesnosti, danas dominantan kod nas, i u svetu. Mehanizam, iz naslova predstave, radi bez prestanka, uz zaglušujuću buku manipulisanja njegovim proizvodima. A to su društvena represija i samrtni humor neuhvatljivosti zločina, stvarni jahači apokalipse danas.

Postdramski teatar se kreće isključivo u domenu asocijacije i poruke, na koju ukazuje scenski postupak, pa se i tumači iz sopstvenog umetničkog i društvenog iskustva.

Dragana Bošković, Novosti, 29. decembar 2021.

 

Veljko Mićunović

Diplomac Egona Savina, rediteljski zanat svojevremeno je pekao i kao asistent režije Paolu Mađeliju i Jiržiju Mencelu. Od tada do danas režirao je niz predstava među kojima su: “U lovu na bubašvabe”, “Otelo”, “Urnebesna tragedija”, “Smrt trgovačkog putnika”, “Nesporazum”, “Prah”, “Garderober”, “Samoubica”, “Demokratija”. Neke od njih igrane su na Pozorju, Bitefu, Drama festivalu u Ljubljani, sarajevskom MESS-u, ljubljanskom Ex Pontu, Gradu teatru Budva… Na 65. Sterijinom pozorju Mićunović je nagrađen specijalnom Sterijinom nagradom za režiju predstave “Radnička hornika” NP Subotica,
O tome šta misli o čoveku i ovom današnjem svetu, o čemu progovara u svojim predstavama, Mićunović je jednom prilikom rekao: “Živimo na raskrsnicama, večnim tranzicijama, političkim parazitiranjima želeći da se šlepamo uz druge subjekte, bez želje da krenemo od ličnog, od vaspitavanja sebe, svog bića, svog okruženja.”

 

foto: Srđan Doroški

Kafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan DoroškiKafka Machine AUTOR FOTKE Srđan Doroški