Пошто гвожђе

Факултет драмских уметности, Србија

Pо мотивима драме „Пошто гвожђе“ и песама „Муштерија“, „Шта вреди доброта“ и „Из немачког ратног буквара“, Бертолда Брехта

Превод на хрватски: Анте и Труда Стамаћ

Адаптација и превод на српски: Растислав Ћопић и Ђорђе Косић

Режија: Растислав Ћопић

Драматург и аутор „Трафикантовог сонга о пријатељству“ и „Свендсоновог сонга у славу живота“: Ђорђе Косић

Композитор и корепетитор: Петра Перовић

Сценограф: Дуња Костић

Костимограф: Софија Миловановић

Аутор маски: Марија Стошић

Дизајн светла: Гордана Пантелић

Дизајн плаката: Димитрије Прелић

Продуцент: Марија Симић

Организатор: Александра Поповић

Играју: Јован Јелисавчић, Никола Шурбановић, Владимир Нићифоровић, Срна Ђенадић, Петра Перовић

Трајање: 55`

Aкaдeмијa зa пoзoришну умeтнoст oснoвaнa јe 1948. Гoдинe. Први прoфeсoри глумe били су Мaтa Милoшeвић и Јoзo Лaурeнчић. Пoчeткoм шeздeсeтих гoдинa, у склaду с oријeнтaцијoм ширeњa нaстaвних прoгрaмa у oднoсу нa рaзвoј мeдијa, oснивaју сe нoвe студијскe групe, штo знaчaјнo прoширујe oбрaзoвну дeлaтнoст. Тaдa дoлaзи и дo прoмeнe нaзивa у Aкaдeмијa зa пoзoриштe, филм, рaдиo и тeлeвизију, 1962. гoдинe, дa би крaјeм 1973, oнa пoнeлa дaнaшњи нaзив ― Фaкултeт дрaмских умeтнoсти (пoзoриштa, филмa, рaдијa и тeлeвизијe). Диплoмирaни студeнти Aкaдeмијe и Фaкултeтa дрaмских умeтнoсти, у прoтeклoм пeриoду, свoјим крeaтивним aнгaжмaнoм, у нaјвeћoј мeри прoжимaју цeлoкупaн културнo-умeтнички aмбијeнт нaшe срeдинe. Фaкултeт дрaмских умeтнoсти јe шeздeсeт пeт гoдинa висoкoшкoлскa oбрaзoвнa институцијa у кoјoј сe фoрмирaју критeријуми у oблaстимa дрaмских умeтнoсти. Тo јe шкoлa из кoјe су пoтeкли нaјзнaчaјнији ствaрaoци и кoјa јe у вeликoј мeри дoпринeлa висoкoм нивoу југoслoвeнскoг и српскoг пoзoриштa, филмa, рaдијa и тeлeвизијe.

Брехтов скоро заборављени и ретко инсценирани поучни комад „Пошто гвожђе“ парабола је о јачању и ширењу фашизма у Европи непосредно пред Други светски рат, приказана кроз призму малог занатско-трговачког комшилука који је конкретна алегорија на односе између европских држава 1938. и 1939. године.Стављена у форму мрачног кабареа, ова представа вам нуди узбудљиву, духовиту, експресионистичку, језиву игру пуну гротескних и препознатљивих типова који ће вас насмејати, али и учинити да се запитате шта се деси ако забијемо главу у песак пред надолазећим злом.

У нашој представи, бавили смо се универзалним друштвеним и индивидуалним механизмима ширења зла: како из мрака једног крчећег желуца, дође до поробљавања читавог друштва? Зашто мали човек са свим својим архетипским особинама, својим делањем, односно одсуством делања, омогући да фашизам преовлада?

Растислав Ћопић